Европски империјализам — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 1:
<gallery>
Eugène Delacroix - La liberté guidant le peuple.jpg|Слобода води људе
<width> 100px </width>
<height> 100 px </height>
</gallery>
 
 
{{3Г2015}}
 
Тежња за стварањем империје назива се империјализам. Државе и територије под влашћу империје називане су колоније. Најжешће борбе за колонијалне поседе вођене су на азијском и афричком континенту, у другој половини 19. века. Велике европске силе желеле су да под својом контролом имају што већи број терторија како би дошле до нових извора сировине, јефтине радне снаге и тржишта. Када би одлучиле да покоре неку територију оне би најпре народ који живи на тој територији прогласиле незрелим за самосталан културни живот, прогласивши га често као опасност за светски мир. Затим би се истицала дужност Европљана да помогну „некултурнима“ у достизању европске културе и цивилзације. Први услов за то било је успостављање пуне европске превласти. Оваква политика великих сила назавана је „цивилизаторска мисија“. Империјализам, као највиши стадиј капитализма Америке и Европе, а затим и Азије, потпуно се формирао у годинама 1898—1914. Шпанско-амерички рат (1898), енглеско-бурски рат (1900—1902), руско-јапански рат (1904—1905) и економска криза у Европи 1900 г. — то су главни историски међаши нове епохе светске историје.
[[Датотека:Eugène Delacroix - La liberté guidant le peuple.jpg|мини|десно|Слобода води људе]]
= Стари и нови империјализам =
 
Империјализам је почео још давне 1500. године када су тадашње водеће силе Енглеска, Француска, Холандија, Португгалија и Шпанија повеле рат за колоније који је трајао све до 1700. године. Потом је уследила пауза до касне 1800. године јер су Европљани били преокупирани догађајима на европском континенту и у постојећим колонијама (Америчка револуција, Француска револуција, Наполеонови ратови, Индустријска револуција итд.).<br /><ref>https://www.marxists.org/srpshrva/biblioteka/lenjin/1916/10/imperijalizam-rascep-socijalizma.htm</ref>
Нови империјализам почиње од 1875. године када се обнавља трка за колоније. Изазван је потребама насталим индустријском револуллцијом, а то су, пре свега, нова тржишта за производе и нови извори сировина. Наиме, напредак је захтевао нове изворе, нације нису имале довољно извора сировина у својим државама и биле су приморане да их траже да другим местима. Са друге стране, развијене државе су толико производиле да су им била потребна нова тржишта, што све заједно доводи до тога да се државе такмиче за колоније.<ref>https://ucionicaistorije.wordpress.com/</ref>
 
== Узроци ==
 
Први и основни узрок за ширење империјализма био је <big>национализам</big>- да би повећале своју моћ, државе су почеле да се такмиче за колоније и територију, Европљани су сматрали да су сви остали били 'заостали', а они једини изнад свих (аријевска раса) и да самим тим заслужују туђе територије. Потом следе <big>економски</big>- потреба за новим изворима сировина и новим тржиштима, и на крају <big>мисионарски</big> разлози- тежили да наметну Хришћанство као вероисповет и радили на његовом ширењу. Последица свега овога јесте наметање европског утицаја на економију, политику и друштвени живот људима у колонијама.<ref>https://mivolimoistoriju.files.wordpress.com/2013/10/05-imperijalizam.pps</ref>
 
== Рефернце ==
[[Датотека:Eugène Delacroix - La liberté guidant le peuple.jpg|мини|десно|Слобода води људе]]