Википедија

Математичка социологија — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
м Враћене измене 178.148.14.3 (разговор) на последњу измену корисника Djordjes
Ред 11:
У другом моделу, везе имају релативну снагу. 'Познанство' може да се посматра као "слаба" веза и "пријатељство" је представљено као јака веза. Као што је горе наведено, постоји концепт затварања,који се зове јако тријадично затварање. Графикон задовољава јака тријадична затварања ако је А снажно повезан са Б, а Б је снажно повезана са Ц, а затим А и Ц морају имати везу (слабу или јаку).
 
У ова два развоја имамо математичке моделе који потврђују анализу структуре. Други рани утицајни развој у математичкој социологији односио се на процес. На пример, 1952. године [[Херберт Сајмон]] је произвела математички формализацију објављеное теорије о друштвеним групама изградњом модела који се састоји од детерминистичког система диференцијалних једначина. Формална студија система довела је до теореме о динамици и примењене равнотеже код било које групе.
 
Циљ рада је да, прегледом најзначајнијих области математичке социологије, укаже на њен значај на развој социологије, уопште. Стога се у уводном делу указује на историју настанка ове социолошке дисциплине, као
==Даљи развој==
Модел конструисан од Симон поставља питање: како се могу повезати такве теоријске модела са подацима из социологије, који су често у облику истраживања у којима су резултати изражени у облику пропорције људских веровања или њихових радњи.
 
 
Циљдном делу указује на историју настанка ове социолошке дисциплине, као
и на најзначајније области које су се развиле увођењем математичких формализама у социологију.Најплоднија достигнућа
математичке социологије могу се видети у теорији игара и анализи друштвених мрежа.
Линија 25 ⟶ 20:
Иако се неке од идеја математичке социологије јављају још у делима класичних социолога (види Фараро, 1997), њен озбиљнији развој
се везује за период од 1950. до 1960. године. Један од значајнијих подстицаја да се ова дисциплина развије дошао је од Пола Лазарсфелда
(Paul Lazarsfeld) који је 19них1954. године приредио зборник Математичко размишљање у друштвеним наукама где су се поред радова из квантитативне методологије, нашли и текстови о употреби Марковљевих ланаца као модела за испитивање промене ставова, употреба каузалне анализе уз помоћ симултаних једначина и многи други. Интересантно је напоменути да најистакнутији математички социолози из тог периода нису били социолози по свом основном образовању. Тако је Џејмс Колман (James Coleman) завршио машинство, а са применом математике у друштвеним наукама упознао га је Пол Лазарсфелд, код којег је докторирао 1955. године на Универзитету Колумбија. Харисон Вајт (Harrison White) је студирао физику, докторирао теоријску физику 1960. године на Универзитету у Принстону, пре него што је почео да се бави социологијом. Сличне примере проналазимо и код савременијих математичких социолога, као што су Питер Абел (Peter Abell) и Патрик Дореиан (Patrick Doreian). Абел се, пре него што је прешао на Универзитету Есекс, бавио филозофијом а докторирао је на физици, док је Дореиан универзитетску диплому стекао у математици.
Постоје многи примери у социологији који су искористили математику за решавање проблема. Тако је инспирацију за рад на динамичком моделу сегрегације, Томас Шелинг (Сцхеллинг, 1971) пронашао у чињеници да се људи групишу по многим димензијама, а врло често се дискриминација врши на основу индивидуалног понашања, пола, старости, вероисповести, расне припадности итд. Шелинг је свој модел тестирао на примеру расне дискриминације у Америци, али, због апстрактности модела, објашњава да се његови резултати могу генерализовати на све друге процесе сегрегације.
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Математичка_социологија”