Неутрино — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
→‎Историја: посрбљавање
Ред 51:
 
==Историја==
ПретпоставкuПретпоставку да постоји неутрино први је изнео [[1931]]. године [[Волфганг Паули]] да би објаснио енергијски спектар [[бета распад]]а, тј. прелазак [[неутрон]]а у [[протон]] и затим [[електрон]]. Паули је претпоставио да постоји нека честица која односи разлику између [[енергија|енергије]] и [[угаони моменат|угаоног момента]] почетних и крајњих честица. Због њихових ''фантомских својстава'', прва детекција неутрина је морала да сачека још 25 година од кад је њихово постојање предложено. Године [[1956]]., [[Клајд Кован]], [[Фредерик Рејнс]], Ф. Б. Харисон, Х. В. Круз и А. Д. Мегвајер су објавили чланак под називом ''[[Детекција Слободног Неутрина: Потврда]]''. Овај чланак је награђен [[Нобелова награда|Нобеловом наградом]] за научна достигнућа [[1995]]. године.
Назив неутрино је дао [[Енрико Ферми]], који је развио прву теорију о интеракцијама неутрина. Назив неутрино је игра речи од [[енглески језик|енглеског]] ''neutrone'', преко [[италијански језик|италијанског]] ''neutrino''. Неутрон значи велики и неутралан, а неутрино мали и неутралан.
Да постоји више врста неутрина показли су [[1962]]. године [[Леон Ледерман]], [[Мелвин Шварц]] и [[Џек Штајнбергер]]. Наиме, примећене су прве интеракције [[мион]]ског неутрина. Када је трећи [[лептон]], [[тау лептон]], пронађен 1975. године у Станфордском линеарном акцелератору, такође се претпостављало да и он има одговарајући неутрино. Наиме, ова трећа честица је пронађена на сличан начин као и прва, тј. праћењем недостајуће енергије и момента у [[тау распад]]у. Подсетимо се, прва посматрања су вршена код бета распада. Тау неутрино је први пут директно детектован тек [[2000]]. године. То је заправо честица која је најкасније откривена директним посматрањем.