Френсис Галтон — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 34:
Као истражитељ људског ума, он је основао [[Психометрија|психометрију]] (науку о мерењу менталних способности) и [[диференцијална дијагноза|диференцијалну психологију]] и [[Лексичка хипотеза личности|лексичку хипотезу личности]] . Он је смислио метод за класификацију отисака прстију који су се показали корисним у [[форензици]] . Он је такође спровео истраживање о моћи молитве, закључивши да није имао ниједну од својих нулл утицаја на дуговечност оних који се моле. Његова потрага за научним принципима различитих феномена проширена је и на оптималном начину за прављење чаја.
 
Као иницијатор научне [[Метеорологија|метеорологије]] , он је осмислио прву [[Метеоролошка карта|метеоролошку карту]] , предложио је [[Теорија антициклона|теорију антициклона]] , и био је први koji је успоставио потпуну евиденцију краткорочних климатским појавама на европском нивоу. Он је такође измислио [[Галтонов звиждук|"Галтонов звиждук"]] за тестирање диференцијалних способности слуха. Он је био полу рођак [[Чарлс Дарвин|Чарлса Дарвина]] .<ref>M. Merrington and J. Golden (1976) A List of the Papers and Correspondence of Sir Francis Galton (1822–1911) held in The Manuscripts Room, The Library, University College London. The Galton Laboratory, University College London (typescript), at Section 88 on pp. 10.</ref>
== ЖивотБиографија ==
=== Детињство и младост ===
 
Ред 58:
<li>Дарвинова медаља(1902)
<li>Д.Ц.Л [[Оксфорд]] (1894)
</ul><ref>Francis Galton, Inquiries into Human Faculty and Its Development (London, England: Macmillan and Co., 1883). 1883. pp. 24–2524.–25. From pp. 24: "[This book's] intention is to touch on various topics more or less connected with that of the cultivation of race, or, as we might call it, with "eugenic"1 questions, and to present the results of several of my own separate investigations. 1 This is, with questions bearing on what is termed in Greek, eugenes, namely, good in stock, hereditarily endowed with noble qualities. This, and the allied words, eugeneia, etc., are equally applicable to men, brutes, and plants. We greatly want a brief word to express the science of improving stock, which is by no means confined to questions of judicious mating, but which, especially in the case of man, takes cognisance of all influences that tend in however remote a degree to give the more suitable races or strains of blood a better chance of prevailing speedily over the less suitable than they otherwise would have had. The word eugenics would sufficiently express the idea; it is at least a neater word and a more generalised one than viriculture, which I once ventured to use."</ref>
== Значајна дела ==
<ul>
Ред 66:
<li>Галтон, Ф (1889). Природне баштине. [[Лондон]] : [[ | Мацмилан]]
</ul>
== Референце ==
== References ==
{{reflist}}
<references />