Дипломатски имунитет — разлика између измена

Дипломатскот имунитетет је правно својство уређено међународним правом у циљу правне заштите носилаца дипломатског статуса при вршењу дипломатских дужноси у држави пријема. Оно је обичајног и кодификованог карактера. Савремено дипломатско право имунитета од јурисдикције је садржано у Бечкој конвенцији о дипломатскиом односима из 1961. године. Дипломатско право Ујединјених нација је садржано у Општој конвенцији о привилегијама и имунитетима УН-а из 1946. г. У обе конвенције су садржани имунитети који се односе и на представнике државе односно организације и на сама представништва. Сагласно Бечкој конвенцији о дипломатскиом односима из 1061. године. дипломатска предаставништва и представници имаају имунитет од грађанске и управне јурисдикције. Ово подразумева имунитет од извршне, законодавне и судске надлежности у држави пријема у којој су дипломате акредитоване да врше своје функције. Према конвенцији дипломатите имају пун имунитет од кривичне и прекршајне јурисдикције. Њихове породице које су део његовогњиховог домаћинства у држави пријема, исто тако уживају сходно овојБечкој конвенцији истоконвенцији дипломатски имунитетет.

Сродне имунитете и привилегије, према Општој конвенцији о привилегијама и имунитетима УН-а и према Конвенцији о привилегијама и имунитетима специјализованих агенција УН-а, уживају и представници глобалних међународних органиѕацијаорганизација. Представници УН-а и агенција у систему УН-а поседују имунитетите и привилегије који су строго функционалног карактера и пружапружају се ради вршења функција организације. Пун дипломатски статус имају само директори оделења и управа, као и директори агенција УН-а и Генерални секретар УН-а, са својим заменицима, подсекретарима и помоћницима (категорије: P5, D1, D2). Имунитет од јурисдикције је код ове категорије функционера иѕједначенизједначен са имунитетима које поседују дипломате сагласно Бечкој конвенцији о дипломатскиом односима из 1961. године. Правило је, меѓутим, да је и такав имунитет стриктно функционалне природе и није безуслован.

[[Дипломатске привилегије]] представљају посебну екстензију дипломатских имунитета. Бечка конвенција из 1961. године ове олакшице за дипломате формално третира на исти начин као и имунитетите, с тим што се те привилегије пре свега односе на правна изузећа од надлежности државе пријема. Ту спадају олакшице при патувањупутовању у и из државате пријема, и посебно при стицању, располагању и продаји предмета и материјалних добара или имовине дипломата (или дипломатских представништава).