Дипломатски имунитет — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мање поправке |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
Дипломатскот имунитетет је правно својство уређено међународним правом у циљу правне заштите носилаца дипломатског статуса при вршењу дипломатских дужноси у држави пријема. Оно је обичајног и кодификованог карактера. Савремено дипломатско право имунитета од јурисдикције је садржано у Бечкој конвенцији о дипломатскиом односима из 1961. године. Дипломатско право Ујединјених нација је садржано у Општој конвенцији о привилегијама и имунитетима УН-а из 1946. г. У обе конвенције су садржани имунитети који се односе и на представнике државе односно организације и на сама представништва. Сагласно Бечкој конвенцији о дипломатскиом односима из 1961. године. дипломатска предаставништва и представници имаају имунитет од грађанске и управне јурисдикције. Ово подразумева имунитет од извршне, законодавне и судске надлежности у држави пријема у којој су дипломате акредитоване да врше своје функције. Према конвенцији
Сродне имунитете и привилегије, према Општој конвенцији о привилегијама и имунитетима УН-а и према Конвенцији о привилегијама и имунитетима специјализованих агенција УН-а, уживају и представници глобалних међународних организација. Представници УН-а и агенција у систему УН-а поседују имунитетите и привилегије који су строго функционалног карактера и пружају се ради вршења функција организације. Пун дипломатски статус имају само директори оделења и управа, као и директори агенција УН-а и Генерални секретар УН-а, са својим заменицима, подсекретарима и помоћницима (категорије: P5, D1, D2). Имунитет од јурисдикције је код ове категорије функционера изједначен са имунитетима које поседују дипломате сагласно Бечкој конвенцији о дипломатскиом односима из 1961. године. Правило је, меѓутим, да је и такав имунитет стриктно функционалне природе и није безуслован.
| |||