Сасанидско царство — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 71:
Последњи од многобројних сасанидско-византијских ратова, у којем су Персијанци били опсели [[Константинопољ]], трајао је 622-628. године. Рат је окончан јер су обе стране имале огромне људске и материјалне губитке. Осим тога, друштвени сукови унутар Царства ослабили су га још више. Сходно томе, они су били неспремни за појаву [[Исламски калифат|Исламског калифата]], чије су снаге напале оба царства само неколико година након окончања рата. Муслиманске снаге брзо су освојиле цело Сасанидско царство и лишиле Византијско царство територија у Сирији, Кавказу, Египту и Северној Африци. Током наредних векова пола Византијског и цело Сасанидско царство били су под муслиманском влашћу.<br />
 
Током неколико векова Сасанидско царство се на западу граничило да великим и јаким Римским царством, док су јој на истоку били [[КушанКушанско царство]] и номадске хорде ([[Бели Хуни]], на пример). Изградња утврђења, као што је [[цитадела Тус]] или град [[Нишапур]], који је израстао у средиште науке и трговине, помогли су одбрани источних области од напада. <br />
Из јужне и средишње Арабије повремено су упадала бедуинска арапска племена у Сасанидско царство. Вазална краљевина арапских хришћана са престоним градом [[Ал Хирам]]ом штитила је сасанидску државу од упада бедуинских племена. Ову краљевину је уништио цар [[ХозројХозројe II]] 602. године, што је у великој мери допринело коначном поразу Сасанида против Арапа и потпадање под исламску власт касније у истом веку.<br />
[[Датотека:Главный вход в цитадель Нарын-Кала.jpg|thumb|Дербент је познат по Сасанидској тврђави, која је на УНЕСКО-вој листи светске баштине.]]
 
Са севера су Царство често нападали [[Хазари]] и други турски номади. Они су опљачкали [[Медија|Медију]] 634. године. Убрзо након тога персијска војска их је потукла и одбацила на север. Сасаниди су изградили бројна утврђења на [[Кавказ]]у ради одбијања напада, од којих је најпознатијe оно у [[Дербент]]у ([[Дагестан]], Северни Кавказ, Русија) које је у великој мери остало нетакнуто до данашњих дана.
На источној обали [[Каспијско море|Каспијског мора]] Сасаниди су подигли 200 километара дугу одбрамбену сртуктуру - [[Велики горгански зид]] - са циљем да се заштите од северних народа, као што су [[Бели Хуни]].
 
=== Рат са [[Краљевство Аксум|Аксумским царством]] ===
Године 522. група Аксумита ([[монофизити|монофизита]]) напала је већинске Химјарите у [[Јужна Арабија|Јужној Арабији]]. Арапски владар се обратио за помоћ Сасанидском цару. Потом су се и Аксумити окренули Византији. Аксумско царство је послало нове снаге преко [[Црвено море|Црвеног мора]] које су уклониле химјаритског краља и на његово место поставиле свог поданика да влада овом важном трговачком облашћу.<br />
 
Истински проблем за Византијско царство представљали су економски односи са Далеким истоком: требало је набаљати производе из [[Индија|Индије]] и [[Кина|Кине]] (нарочито свилу) који су доношени, било копненим путем до [[Согдијана|Согдијане]], било морским путем до [[Шри Ланка|Шри Ланке]], где су бригу за њих преузимали Персијанци и транспортовали их до византијске границе. [[Јустинијан]] је настојао да избегне скупо и неугодно персијско посредништво: покушао је нађе нове путеве, на северу преко Каспијског мора, а на југу преко Црног мора, који би заобилазили Персију, али узалуд. На јужним обалама Црног мора лежало je [[Краљевство Аксум|Аксумско царство]] чијим је становницима, преобраћеном у хришћанство, Јустинијан 531. године дао задатак да допре до Индије и Кине: ни то му није успело, тако да се царство није могло отарасити привредног туторства Персије.<br />
 
Етиопљани никад нису успели да удовоље Јустинијановом захтеву, јер им политичке прилике нису ишле на руку. Наиме, аксумски војсковођа Аврам засео је на химјаритски престо и успоставио независну династију. Његови синови су се упустили у борбу за власт након очеве смрти. Мад Кариб је побегао из земље док је његов полубрат Масрук владао. Мад Кариб се обратио најпре Јустинијану. Пошто је одбијен, Мад Кариб се обратио [[Хозроје I|Хозроју I]], који је послао малу флоту и војску под командом Вахреза да свргне новог краља. Након освајања престонице Сане, Мад Карибов син Саиф именован је за краља. Монофизити су избачени из Јужне Арабије. <br />
 
Етиопљани су обновили своје присуство у Јужној Арабији 575. или 578. године, али је нови персијски поход на [[Химјаритско краљевство]] и постављање збаченог краља окончао етиопску владавину на источној страни Црног мора.<br />
 
Јустинијан је коначно био одговоран за Персијско поморско присуство у Јемену.
Не пружањем помоћи јеменским Арапима, Хозроје I је могао да помогне Мад Карибу и накнадно утврди Јемен као провинцију Сасанидског царства.
 
== Економија ==