Сасанидско царство — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 53:
== Друштвено уређење Сасанидског царства ==
[[Датотека:Knight-Iran.JPG|thumb|right|200px|Персијски коњаник, [[Таг Бостан]], Иран]]
На челу државе био је шаханшах, који је припадао владајућој династији. Престолонаслеђе није било уређено законом, па је шах за живота настојао да именује наследника, али ни те мере нису увек отклањале невоље. На престо се могао попети само припадник из рода Сасанида.
Свештеници су могли да уклоне цара са престола. Посебно значајну улогу по овом питању имао је [[мобедан мобед]] - првосвештеник. Његов положај и његова власт ограничавали су царску власт, тако да су најмоћнији и најенергичнији цареви покушавали да ослабе положај свештенства и власт мобеда. <br />
Највише положаје у држави заузимали су [[шахрдар]]и, самостални владари области, подчињени Сасанидима. <br />
Намесници пограничних војно-администртивних округа звали су се [[марзпан]]и. Њих је на дужност именовао шаханшах (цар). [[Јерменија|Јерменијом]] су управљали марзпани.<br />
Следећи ранг после шахрдара имали су [[виспухар|виспухри]] - веома утицајни древни ирански родови с наследним правом. Најважније војне и државничке положаје наслеђивали су ови родови.
Племству, које је имало велике земљишне поседе, и које је заузимало највише административне и војне чинове, прибројавани су и [[вузург]]и (визурги). Извори их помињу као „племените”, „велике”, „знамените”. Они су имали несумљиво велику улогу у управљању државом.<br />
Најбројнија су били средњи и мали земљопоседници - [[азати]], тј „слободни“. Азати су били војни обвезници – чинећи у рату језгро сасанидске војске, њену прослављену коњицу.
Све ове групе припадале су владајућој, експлоататорској класи. <br />
Порески обвезници били су сељаци и градске занатлије. Њима су били придружени и трговци. Мало је сведочанстава о животу сељака. Може се претпоставити да су групе сељака обрађивале земљу у аренди. Земља је имала власника од које су је они добијали на коришћење.<br />
Послове занатлија, трговаца и сељака надгледао је [[вастриошансалар]]. Наплата пореза био је главни задатак овог чиновника којег је из редова племића бирао и именовао шах. У неким областима царства порез је сакупљао [[амаркарам]] који је био потчињен вастриошансалару. Ова дужност сматрана је за часну и уносну, па су је обављали крупни земљопоседници.<br />
Према неким изворима из доба [[Ардашир I|Ардашира I]], постојала су четири сталежа:<br />
Свештенство (асраван) које се састојало из више редова – највиши мобеди, нижи дадхвар (жреци – судије) и други.<br />
Војни сталеж (артештаран) – чинили су коњаници и пешадинци. Возачи су регрутовани из повлашћеног дела друштва. Команданти су били из племићких породица.<br />
Сталеж књижевника (дибхеран) чинили су државни службеници. Њима су прибрајани и људи различитих занимања: секретари, састављачи дипломатске докумената, писци, биографи, лекари, астролози, песници. <br />
Четврти сталеж чинио је народ – сељаци (вастриошан) и занатлије (хутухшан), трговци...<br />
У оквиру сваког сталежа постојала је градације и имовинска разлика. У економском смислу, ове групе нису могле бити јединствене.
У ствари, оквири сталежа нису били крути као код каста, и допуштали су релативну слободу преласка из једног сталежа у други. Ипак, ови сталежи не осликавају класну раслојеност персијског друштва. Она је била јако изражена. Сасанидска Персија заснована је на робовласничком систему.
== Култура ==
| |||