Пут свиле — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
Нема описа измене |
||
Ред 13:
Док је сад источни део пута био релативно безбедан, дуги сукоби између [[Римско царство|Римљана]] и [[Партијско царство|Парта]] претили су да западни дио пута свиле претворе у бојно поље. [[Октавијан Август|Аугуст]] успева да дипломатском спретношћу склопи на неко време мир с Партима, што чини и западни део цесте безбеднијим, па трговина с далеким Истоком поново оживљава.
Пут свиле доживљава нови процват у време [[Династија Танг|династије Танг]] (618—907) када она одузима [[Сасанидско царство|Персијанцима]] превласт на Путу свиле. Други цар династије Танг, [[Танг Таизонг]], доводи под своју контролу велике делове средишње Азије као и [[таримски базен]]. Византијци успевају да врате делове својих ранијих посједа у Азији, и тиме си осигуравају приступ Путу свиле. Византија остаје главно трговиште за робу с истока. У раздобљу „пет династија“
Одлучујући допринос директном повезивању Азије и Европе дали су [[Монголи]] у [[13. век]]у. Монголска освајања омогућила су период редовних и разноврсних контаката. Чим би у новоосвојеним подручјима осигурали ред и стабилност, Монголи су успостављали контакте са странцима. Упркос својој огромној жељи за освајањем и влашћу, били су гостољубиви према страним путницима, па и у случајима кад су путници били из земаља чији владари нису признавали монголску власт. У то време поново долази до интензивног пораста размена [[роба]], људи и знања.
| |||