Сасанидско царство — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Промењен редослед наслова: Култура померена ниже; Слика Дебанта померена у лево |
Нема описа измене |
||
Ред 4:
== Назив ==
[[Датотека:Sassanid_Empire_620.png|мини|десно|
Сасанидско царство се понекад назива и '''Новоперсијско''' или '''Друго персијско царство''', како би се раздвојило од Староперсијског или [[Ахеменидско царство|Ахеменидског царства]] ([[550. п. н. е.|550]] — [[330. п. н. е.]]).
Сасаниди су своју државу називали Ираншар ('''-{Erānshahr}- ايرانشهر''') тј. Посед Иранаца (Аријеваца), а владар је носио титулу краља над краљевима тј шаханшах (-{Shahanshah}-).
<br />
Царство Сасанида основао је 226. године [[Ардашир I]] који је збацио последњег парћанског краља Артабана IV, представника династије [[Арсакиди|Арсакида]]. Сасанидска држава је обухватала територије данашњег [[Иран]]а, [[Ирак]]а, [[Јерменија|Јерменије]], [[Авганистан]]а, источне делове [[Турска|Турске]], као и делове Закавказја, Средње Азије, [[Пакистан]]а и Арабије. Већ је Ардашир прокламовао за свој циљ обнову граница из времена [[Ахемениди|Ахеменида]] и отпочео је серију тешких ратова са [[Римско царство|Римским царством]] тежећи освајању римске [[Мала Азија|Мале Азије]], [[Сирија|Сирије]], [[Сирија Палестина|Палестине]] и [[Египат|Египта]]. Једини међу Сасанидима који је успео у овом науму, додуше краткотрајно, био је [[Хозроје II]] почетком 7. века, који је [[626]]. чак опсео римску престоницу [[Константинопољ]].▼
== Извори ==
Линија 43 ⟶ 47:
[[Датотека:Taq-e Bostan - High-relief of Anahita, Khosro II, Ahura Mazda.jpg|right|thumb|300px|Сцена [[Инвеститура|инвеституре]]: [[Анахита]] (лево) као заштитница ''достојне обожавања'' [[Сасанидска династија|сасанидске династије]] иза цара [[Хозрој II|Хозроја II]] који прима символ власти од Ахуре Мазде (десно). [[Таг Бостан]], [[Иран]].]]
=== Оснивање династије Сасанида ===
▲Царство Сасанида основао је 226. године [[Ардашир I]] који је збацио последњег парћанског краља Артабана IV, представника династије [[Арсакиди|Арсакида]]. Сасанидска држава је обухватала територије данашњег [[Иран]]а, [[Ирак]]а, [[Јерменија|Јерменије]], [[Авганистан]]а, источне делове [[Турска|Турске]], као и делове Закавказја, Средње Азије, [[Пакистан]]а и Арабије. Већ је Ардашир прокламовао за свој циљ обнову граница из времена [[Ахемениди|Ахеменида]] и отпочео је серију тешких ратова са [[Римско царство|Римским царством]] тежећи освајању римске [[Мала Азија|Мале Азије]], [[Сирија|Сирије]], [[Сирија Палестина|Палестине]] и [[Египат|Египта]]. Једини међу Сасанидима који је успео у овом науму, додуше краткотрајно, био је [[Хозроје II]] почетком 7. века, који је [[626]]. чак опсео римску престоницу [[Константинопољ]].
До 3. века Иран је само формално био уједињен под влашћу династије [[Аршакиди|Аршакида]]. Био је то савез полусамосталних, а временом и независних, кнежевина и краљевина којим су владали појединци из редова крупног племства. Стални међусобни ратови и сукоби измећу ових територија ослабили су Иран. Војна моћ Римског царства и његово упорно освајање Истока приморали су [[Парћани|Парћане]] да уступе низ северних градова [[Месопотамија|Месопотамије]]. Аршакиди су морали да бране и сопствену престницу, које је више пута падала у руке римске армије.<br />
Ново уједињење Ирана покренуто је из провинције Парс, смештене у југозападном Ирану. У њој се налазила древна престоница [[Пасаргад]] – постојбина [[Ахемениди|Ахеменида]] – која је одиграла важну улогу у историји Ирана. (Од Парс, или Фарс, исходи реч перс, персијски, [[Персија]] – именица којоју су користили Грци уместо назива Иран.)<br />
Сасан, свештеник, маг храма богиње [[Анахита|Анахитe]], припадник владајуће („царске“) династије Парса заузимао је важан положај. Његов син [[Папак]] био је владар [[Истахр]]а и имао је титулу шаха. Унук Сосана и син Папака, [[Ардашир I|Ардашир]] узвисио се уз подршку свештенства и дела племства. Ардашир је повео борбу са својом браћом да би се учврстио као властодржац. Из те борбе је изашао као победник. Стремљење ка уједињењу Ирана водило га је ка сукобу са Аршакидима.<br />
Отпочевши успон са скромне дужности заповедника тврђаве [[Дарабгерд]], Ардашир се није само учврстио у Парсу, него је присајединивши својој области градове [[Исхафан]] и [[Керман]] напао [[Хузестан]] на граници са Месопотамијом и кренуо на север. У сустрет му је изашла Парћанска војска. Судбоносна битка између последњег цара парћанске династије, [[Артабан I|Артабана V]], и Ардашира одиграла се у равници Ормиздаган, 20. априла 224. године. Победу је однео Ардашир. Пре но што је стао на чело Ирана, Ардашир је морао покорити 80 обласних кнезова и присајединити њихове крајеве.<br />
Но, Фарс (Парс) није понео улогу главне области у држави, мада су ту биле изграђене царске палате и рељефи у стенама. Престонице су, у складу с традицијом, постали [[Селеукија]] и [[Ктесифон]], градови на реци [[Тигар|Тигру]]. Овде, на западу државе, су се простирале најплодније области, налазило се мноштво градова, а трговачки путеви су повезивали Иран са средоземним лукама на западу, са [[Јерменија|Јерменијом]], [[Кавкаска Албанија|Кавкаском Албанијом]], [[Грузија|Грузијом]] и [[Лазика|Лазиком]] на северу, са залеђем Персијског залива, са јужном [[Арабија|Арабијом]] на југу и са [[Индија|Индијом]] на истоку.<br />
Ардашир је свечано крунисан 226. године. Понео је титулу шаханшаха („цара над царевима“). Затим је наставио са освајањима: потчинио је [[Мидија|Мидију]] с градом [[Хамадан]]ом, области [[Сакастан]] и [[Велики Хорасан|Хoрасан]]. Након дуготрајне борбе заузет је [[Атропатен]] и велики део Јерменије. Постоје докази да му је била потчињена [[Маргијана]] (оаза Мерва), [[Систан]] и [[Меркан]]. На северу границе његове државе достизале су равнице [[Аму Дарја|Аму Дарје]], где се налазила плодна област [[Хорезм]]. На истоку је граница била долина реке Кабул, тако да је део кушанске области припао Ирану. То је дало повод гувернерима Хорасaна, обично старијим члановима сасанидског рода, да постојећим звањима прибаве и титулу шах [[Кушанско царство|Кушана]].
=== ===
▲[[Датотека:Sassanid_Empire_620.png|мини|десно|220п|'''Сасанидско царство почетком 7. века''' на врхунцу територијалног распростирања у време [[Хозроје II|Хозроја II]].]]
Римско (и касније [[Византијско царство|Византијско]]) и Сасанидско царство су у правом смислу те речи представљале две суперсиле античког света. Римски цареви су једино сасанидске краљеве сматрали за владаре равноправног ранга. Због тога је у дипломатској преписци персијски краљ ословљаван као царев "''брат''". Персијски утицај на Римско царство, очигледан од краја 3. века, огледао се у усвајању компликованог дворског церемонијала, раскошних владарских инсигнија, дипломатске етикете, али и војне тактике засноване на употреби тешке коњице и стрелаца на коњима.
Линија 88 ⟶ 104:
=== Ратови са Римљанима ===
[[Датотека:Cameo Shapur Valerianus Bab360 CdM Paris.jpg|200п|мини|'''Заробљавање римског цара Валеријана''': фино израђена персијска камеја која приказује
Сасаниди, као и [[Парћани]], били су у сталном сукобу са Римљанима. Они су дуже од 4 века били моћна сила која се граничила са Римским царством. Након поделе Римског царства 395. године, Источно Римско царство са седиштем у Константинопољу постало је западни непријатељ Персијског царства и главни непријатељ уопште. Сукоби између два царства бивали су чешћи. Као и Римљани, Сасаниди су били у сталном сукобу са суседним државама и номадским хордама.
Линија 101 ⟶ 115:
Из јужне и средишње Арабије повремено су упадала бедуинска арапска племена у Сасанидско царство. Вазална краљевина арапских хришћана са престоним градом [[Ал Хирам]]ом штитила је сасанидску државу од упада бедуинских племена. Ову краљевину је уништио цар [[Хозројe II]] 602. године, што је у великој мери допринело коначном поразу Сасанида против Арапа и потпадање под исламску власт касније у истом веку.<br />
[[Датотека:Главный вход в цитадель Нарын-Кала.jpg
Са севера су Царство често нападали [[Хазари]] и други турски номади. Они су опљачкали [[Медија|Медију]] 634. године. Убрзо након тога персијска војска их је потукла и одбацила на север. Сасаниди су изградили бројна утврђења на [[Кавказ]]у ради одбијања напада, од којих је најпознатијe оно у [[Дербент]]у ([[Дагестан]], Северни Кавказ, Русија) које је у великој мери остало нетакнуто до данашњих дана.
| |||