Сасанидско царство — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Додат нови текст
Ред 41:
 
== Историја ==
[[Датотека:Bas relief nagsh-e-rostam couronnement.jpg|thumb|right|300px|Сцена [[Инвеститура|инвеституре]]: [[Ахура Мазда]] (десно) даје [[Ардашир I|Ардаширу]] символ царске власти - прстен ([[Накше Рустам]], 3. век) ]]
 
[[Датотека:Taq-e Bostan - High-relief of Ardeshir II investiture.jpg|right|thumb|300px|Сцена [[Инвеститура|инвеституре]]: [[Митра]] (лево) и [[Ахура Мазда]] (десно) дају право власти сасанидском цару [[Шапур II|Шапуру II]] (средина), [[Таг Бостан]], [[Иран]].]]
 
[[Датотека:Taq-e Bostan - High-relief of Anahita, Khosro II, Ahura Mazda.jpg|right|thumb|300px|Сцена [[Инвеститура|инвеституре]]: [[Анахита]] (лево) као заштитница ''достојне обожавања'' [[Сасанидска династија|сасанидске династије]] иза цара [[Хозрој II|Хозроја II]] који прима символ власти од Ахуре Мазде (десно). [[Таг Бостан]], [[Иран]].]]
 
=== Оснивање династије Сасанида ===
[[Датотека:Bas relief nagsh-e-rostam couronnement.jpg|thumb|right|300px|Сцена [[Инвеститура|инвеституре]]: [[Ахура Мазда]] (десно) даје [[Ардашир I|Ардаширу]] символ царске власти - прстен ([[Накше Рустам]], 3. век) ]]
 
До 3. века Иран је само формално био уједињен под влашћу династије [[Аршакиди|Аршакида]]. Био је то савез полусамосталних, а временом и независних, кнежевина и краљевина којим су владали појединци из редова крупног племства. Стални међусобни ратови и сукоби измећу ових територија ослабили су Иран. Војна моћ Римског царства и његово упорно освајање Истока приморали су [[Парћани|Парћане]] да уступе низ северних градова [[Месопотамија|Месопотамије]]. Аршакиди су морали да бране и сопствену престницу, које је више пута падала у руке римске армије.<br />
Линија 61 ⟶ 58:
Ардашир је свечано крунисан 226. године. Понео је титулу шаханшаха („цара над царевима“). Затим је наставио са освајањима: потчинио је [[Мидија|Мидију]] с градом [[Хамадан]]ом, области [[Сакастан]] и [[Велики Хорасан|Хoрасан]]. Након дуготрајне борбе заузет је [[Атропатен]] и велики део Јерменије. Постоје докази да му је била потчињена [[Маргијана]] (оаза Мерва), [[Систан]] и [[Меркан]]. На северу границе његове државе достизале су равнице [[Аму Дарја|Аму Дарје]], где се налазила плодна област [[Хорезм]]. На истоку је граница била долина реке Кабул, тако да је део кушанске области припао Ирану. То је дало повод гувернерима Хорасaна, обично старијим члановима сасанидског рода, да постојећим звањима прибаве и титулу шах [[Кушанско царство|Кушана]].
 
=== Прво златно раздобље (309-379) ===
=== ===
[[Датотека:Taq-e Bostan - High-relief of Ardeshir II investiture.jpg|right|thumb|300px|Сцена [[Инвеститура|инвеституре]]: [[Митра]] (лево) и [[Ахура Мазда]] (десно) дају право власти сасанидском цару [[Шапур II|Шапуру II]] (средина), [[Таг Бостан]], [[Иран]].]]
 
Након смрти [[Хормизд II|Хормизда II]], Арапи су почели да пустоше и пљачкају источне градове царства, чак су нападали и провинцију Фарс, постојбину сасанидских царева. У међувремену су персијски племићи убили старијег Хормиздовог сина, ослепили средњег, а затворили најмлађег (који је касније пребегао на римску територију). Престо је обезбеђен [[Шапур II|Шапуру II]], нерођеном детету једне од Хормиздових жена, који је крунисан у утроби: круна је постављена на мајчин стомак.<ref>Agathias, Histories, 25, 2-5 translated by Dodgeon-Greatrex-Lieu (2002), I, 126</ref> Док је Шапур стасавао државом су управљали његова мајка и племићи. Након пунолетства Шапур II је преузео власт и брзо показао да је енергичан и предузимљив владар. <br />
 
Он је најпре повео своју малу, али дисциплиновану војску на југ против Арапа, које је потукао, а њихове области прикључио царству.<ref>Zarinkoob 1999, p. 206</ref> Затим је отпочео свој први рат против Римљана на западу. Персијанци су победили у низу битака, али нису стекли територијална проширења. Неуспешно су опседали важан погранични град [[Нисибис]], док су римљани преотели градове [[Сингара|Сингару]] и [[Амида|Амиду]]. <br />
 
због номадских упада у источне делове царства, који су претили да угрозе Маверанахр, стратешки важну област за контролу Пута свиле, походи на запад су заустављени. Због тога је Шапур журио ка истоку, остављајући обласне војсковође да нападају Римљане. Савладао је племена из Средње Азије и припојио нове покрајине своме царству. Читава територија данашњег Авганистана била је под његовом влашћу.<br />
 
Ширење персијске културе ишло је раме уз раме са освајањима. Сасанидска уметност продрла је у [[Туркестан]], досежући чак до Кине. Шапур је уз садејство номада отпочео другу војну против Рима 359. године и убрзо поново запосео Сингару и Амиду. Као одговор, римски цар [[Јулијан]] је упао дубоко у Персију и потукао Шапурову војску код [[Битка код Ктесифона (363)|Ктесифона]] 363. године. Међутим, није успео да освоји престоницу и убијен је док се повлачио ка римској територији. Његов наследник [[Јовиан]], заробљен је на источној обали Тигра, морао је да преда све провинције које су Персијанци уступили Риму 298. године, као Нисибис и Сингару, како би обезбедио мирно повлачање своје армије из Персије.<br />
 
Шапур је водио оштру верску политику. За време његове владавине, сабран је зборник светих зороастранских текстова – Авеста. Јерес и отпадништво су кажњавани. Прогон хришћана је био последица христијанизације Римске империје – највећег персијског непријатеља. Власт се према Јеврејима односила пријатељски - пружила им је релативну слободу бројне предности. <br />
 
У време Шапурове смрти Персијско царство је било јаче него икад пре: непријатељи на истоку су били умирени, а Јерменија је под Персијском контролом.
 
 
 
=== Средње раздобље (379-498) ===
 
=== Друго златно раздобље (498-622) ===
[[Датотека:Taq-e Bostan - High-relief of Anahita, Khosro II, Ahura Mazda.jpg|right|thumb|300px|Сцена [[Инвеститура|инвеституре]]: [[Анахита]] (лево) као заштитница ''достојне обожавања'' [[Сасанидска династија|сасанидске династије]] иза цара [[Хозрој II|Хозроја II]] који прима символ власти од Ахуре Мазде (десно). [[Таг Бостан]], [[Иран]].]]
 
=== Опадање и пропаст царства (622-651) ===
 
Дуготрајан ривалитет и тежак рат, окончан [[Ираклије]]вом победом [[627]], оставио је оба царства у стању тешке економске и војне исцрпљености. Појава новог непријатеља, Арапа надахнутих [[Мухамед]]овим [[ислам]]ским учењем, довела је до пропасти Сасанидског царства 651. године и убиства његовог последњег краља [[Издигерд III|Јаздергерда III]]. У исто време, Византија је на Истоку изгубила све своје територије сем Мале Азије. Међутим, муслимански Арапи су освајањем Персије прихватили сасанидску културу, архитектуру, писмо и остале тековине и пренели је у друге делове исламског света.<br />
 
Римско (и касније [[Византијско царство|Византијско]]) и Сасанидско царство су у правом смислу те речи представљале две суперсиле античког света. Римски цареви су једино сасанидске краљеве сматрали за владаре равноправног ранга. Због тога је у дипломатској преписци персијски краљ ословљаван као царев "''брат''". Персијски утицај на Римско царство, очигледан од краја 3. века, огледао се у усвајању компликованог дворског церемонијала, раскошних владарских инсигнија, дипломатске етикете, али и војне тактике засноване на употреби тешке коњице и стрелаца на коњима.
 
Римско (и касније [[Византијско царство|Византијско]]) и Сасанидско царство су у правом смислу те речи представљале две суперсиле античког света. Римски цареви су једино сасанидске краљеве сматрали за владаре равноправног ранга. Због тога је у дипломатској преписци персијски краљ ословљаван као царев "''брат''". Персијски утицај на Римско царство, очигледан од краја 3. века, огледао се у усвајању компликованог дворског церемонијала, раскошних владарских инсигнија, дипломатске етикете, али и војне тактике засноване на употреби тешке коњице и стрелаца на коњима.
 
Дуготрајан ривалитет и тежак рат, окончан [[Ираклије]]вом победом [[627]], оставио је оба царства у стању тешке економске и војне исцрпљености. Појава новог непријатеља, Арапа надахнутих [[Мухамед]]овим [[ислам]]ским учењем, довела је до пропасти Сасанидског царства 651. године и убиства његовог последњег краља [[Издигерд III|Јаздергерда III]]. У исто време, Византија је на Истоку изгубила све своје територије сем Мале Азије. Међутим, муслимански Арапи су освајањем Персије прихватили сасанидску културу, архитектуру, писмо и остале тековине и пренели је у друге делове исламског света.
 
== Друштвено уређење ==
Линија 232 ⟶ 253:
== Литература ==
* {{cite encyclopedia |last= Wiesehöfer|first=Josef|encyclopedia= Der Neue Pauly|title=Sāsāniden|volume=11|location= Stuttgart|year=2001|pages=90-98|ref = harv}}
 
 
== Напомене ==