Хајнц Гудеријан — разлика између измена

'''Хајнц Вилхелм Гудеријан''' ({{јез-нем|Heinz Wilhelm Guderian}}; [[Хелмно|Кулм]], [[17. јун]] [[1888]] — [[Швангау]], [[14. мај]] [[1954]]) је био војни теоретичар и генерал у немачкој армији током [[Други светски рат|Другог светског рата]]. Организација и командовање немачким оклопним дивизијама базирали су се на његовим делима од који је свакако најпознатија књига „Пажња! Тенкови!“ (''-{Achtung! Panzer!}-''). Током своје војне каријере био је на положајима команданта оклопног корпуса, команданта оклопне армије, Генералног инспектора оклопних снага и Начелника Генералштаба копнене војске.{{factчињеница|date=01. 2016.}}

Гудеријан је рођен у источној [[Источна Пруска|Пруској]], у градићу [[Хелмно|Кулм]], који се данас налази унутар пољских граница. Од [[1901]]. год [[1907]]. године похађао је многе војне школе. Ступио је у армију 1907. године као официр-кадет и то у 10. Хановерски ловачки батаљон којим је командовао његов отац. [[1911]]. године Гудеријан је приступио 3. телеграфском батаљону рода везе, а октобра [[1913]]. године оженио се са Маргарет Горне са којом је имао два сина.{{factчињеница|date=01. 2016.}}

Током [[Први светски рат|Првог светског рата]] служио је као везиста у генералштабу. После рата Гудеријан је остао у саставу нове, реформисане немачке војске [[Рајхсвер]]а ''(-{Reichswehr}-)'' која је према условима [[Версајски споразум|Версајског мировног споразума]] била ограничена на 100.000 људи, где се специјализовао за оклопне јединице. Како је течно говорио енглески и француски језик био је под значајним утицајем тадашњих теоретичара употребе оклопних снага Џ. Ф. Ц. Филера и Б. Х. Лидл Харта чија дела је превео на немачки језик. У својој књизи ''-{Achtung! Panzer!}-'', написаној 1936-37. године. Гудеријан је објаснио своју теорију о улози оклопних снага и авијације у модерном ратовању. Оклопне јединице које је створио и које су се бориле у складу са принципима [[блицкриг]]а, представљале су основу немачке војне моћи током Другог светског рата.{{factчињеница|date=01. 2016.}}

Током напада на [[Пољска|Пољску]] и на [[Француска|Француску]] Гудеријан је командовао XIX армијским корпусом. Лично је командовао нападом немачких оклопних јединица које су пробиле француску линију одбране код [[Седан]]а. Његове оклопне јединице предводиле су тзв. „трку до обале“ којом је завршено опкољавање главнине савезничких снага у Француској. У нападу на [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|СССР]] командовао је Оклопном групом „Гудеријан“ која је од 5. октобра [[1941]]. године преименована у Другу оклопну армију. Током операције „Барбароса“ оклопне јединице под његовом командом дословно су се придржавале доктрине блицркига и напредовале су таквом брзином да је Гудеријан убрзо стекао надимак „-{Schneller Heinz}-“ (брзи Хајнц). Оклопни клин којим је он командовао у рекордном времену је заузео [[Смоленск]] и спремао се за наступање према [[Москва|Москви]] када му је наређено да промени правац напредовања јужно ка [[Кијев]]у. Разрешен је команде 25. децембра 1941. године због непоштовања хитлеровог наређења о забрани повлачења и пребачен је у резервни састав Врховне команде копненеих снага.{{factчињеница|date=01. 2016.}}

После немачког пораза код [[Волгоград|Стаљинграда]], Гудеријан је позван у активну службу да би 1. марта [[1943]]. године био именован за Главног инспектора оклопних јединица. Његово задужење било је да надзире производњу тенкова као и обуку и употребу оклопних јединица. [[21. јул]]а [[1944]]. године постао је начелник Врховне команде копнене војске. [[Адолф Хитлер|Хитлер]] га је отпустио [[28. март]]а [[1945]]. године после свађе због неуспелог контранапада чиме се завршио дуги период међусобног неслагања и нетрпељивости.{{factчињеница|date=01. 2016.}}

Гудеријаново смењивање је уследило након једне од надраматичнијих сцена која се икада одиграла у [[Рајсхканцеларија|Рајхсканцеларији]]. Реконструкција догађаја изведена је углавном на основу Гудеријанових мемоара „Вођа тенкова“.{{factчињеница|date=01. 2016.}}

[[Адолф Хитлер|Хитлерова]] уобичајена подневна конференција почела је прилично мирно, иако је повремено на површину избијало једва прикривена нетрпељивост између учесника. Гудеријан је [[Адолф Хитлер|Хитлеру]] доставио меморандум у коме је објаснио да је [[23. март]]а пропао напад 9. армије, под комадном генерала [[Теодор Бусе|Теодора Бусеа]] на [[Костшин на Одри|Кистрин]], пропао због недостатка артиљеријске муниције. Хитлеру се није свидео не само Гудеријанов тон но ни његов покушај да оправда 9. армију, а посебно генерала Бусеа. Окомио се на Бусеа као јединог кривца за све и наредио да Бусе дође на састанак и поднесе комплетан извештај.{{factчињеница|date=01. 2016.}}

Сукоб је био толико жесток и бучан да се нико није могао сетити како је тачно текла свађа. Генерал Бусе, без своје кривице повод сукоба, је после рата рекао: Били смо као паралисани. Нисмо могли вероватои да се све то заиста догађа.{{factчињеница|date=01. 2016.}}

Јодл]је био први који је дошао к себи. Зграбио је зајапуреног Гудеријана за руку и замолио га: „''Молим Вас, молим Вас, смирите се!''“ Одвукао је Гудеријана у страну. Кајтел и Бургдорф почели су да се врзмају око Хитлера који се, исцрпљен, срушио на столицу. Ужаснут Гудеријанов ађутант, [[барон]] [[Фрајтаг фон Лорингхофен]], убеђен да ће његов претпостављени бити ухапшен ако га сместа не изведе из просторије, отрчао је напоље, назвао генерал-мајора [[Ханс Кребс (генерал)|Ханса Кребса]], Гудеријановог начелника штаба у [[Цосен]]у и испришао му шта се догодило. [[Фон Лорингхофен]] је замолио Кребса да назове Гудеријана под изговором да су стигле хитне вести са фронта и да говори са њим док се генерал не смири. Гудеријан је након много наговарања пристао да изађе из собе за конференције. Кребс је успео да заокупира Гудеријанову пажњу пуних 15-ак минута, а за то време је начелник шатаб Врховне команде копнене војске потпуно овладао својим емоцијама.{{factчињеница|date=01. 2016.}}

Током тог предаха смирио се и Хитлер. Кад се Гудеријан вратио, Хитлер је водио конференцију као да се ништа није догодило. Кад је видео да се Гудеријан вратио Фирер је наредио да се сви из просторије удаље осим Кајтела и Гудеријана. Кад су остали сами, Хитлер је хладно рекао: „''Генерале Гудеријан ваше здравствено стаље захтева да сместа узмете 6 недеља болесничког одсуства''“. Гудеријан је одговио: „''Отићи ћу''“. Међутим, за Хитлера ствар још увек није била завршена, и замолио је Гудеријана да остане до краја конференције. Састанак је заврешен тек кроз неколико часова, а за то време Хитлер је постао скоро срдачан: „''Молим Вас учините све да што пре оздравите. За 6 недеља ситуација ће вероватно постати критична, и тада ћете ми бити потребни. Куда намеаравте да одете?''“ И Кајтела је то интересовало. Та изненадна брига за његово здравље се Гудеријану учинила сумњивом те је разборито одлучио да не открива своје планове. Извинио се и удаљио се брзо из [[Канцеларије Рајха]]. Тако је Гудерија смењен. Творац нове тактике употребе оклопних снага, последње велико име међу Хитлеровим официрима, напусто је командни положај а с њим је дефинитивно нестао и последњи траг здравог расуђиавња у немачкој Врховној команди. Наследио га је генерал-мајор Ханс Кребс.{{factчињеница|date=01. 2016.}}

Гудерија је након овога отпутовао са супругом у један санатаоријум у близини [[Минхен]]а, где је могао да прегледа своје болесно срце и да добије неопходне лекове, а затим се спремао да оде у једини још увек прееостали мирни део [[Немачка|Немачке]], у јужну [[Баварска|Баврску]]). У том делу земље није било ничег осим војних болница, домова за опоравак, пензионисаних или смењених официра и евакисаних државних функционера са њиховим државним апаратом.{{factчињеница|date=01. 2016.}}

Упркос протестима совјетске и пољске владе Гудеријан није оптужен за ратне злочине током [[Нирнбершки процес|Нирнбершког процеса]] зато што се сматрало да су његови поступци били у складу са међународним правилима ратовања. Најозбиљнији инцидент везан за овог генерала одиграо се током битке код [[Визна|Визне]] у [[Пољска|Пољској]], када је Гудеријан запретио пољском команданту да ће стрељати заробљене пољске војнике уколико не нареди преосталом делу јединице да се преда. Иако је пољска влада захтевала да се овакав поступак третира као ратни злочин на западу је преовладало мишљење да је у питању био најобичнији безопасни блеф. Гудеријан је такође прихватио на поклон од [[Адолф Хитлер|Хитлера]] имање у Пољској у области Вартегау док су његови власници избачени са поседа. Приликом пензионисања [[1942]]. год. [[Адолф Хитлер|Хитлер]] му је поклонио и значајну суму новца.{{factчињеница|date=01. 2016.}}

Његов син, Хајнц Гинтер Гудеријан постао је истакнути генерал [[Бундесвер]]а, а касније и [[НАТО]]-а.{{factчињеница|date=01. 2016.}}

* Хајнц Гудеријан (1952). „Тенковски лидер“ (нем. -{Erinnerungen eines Soldaten}-) - у овом делу Гудеријан је описао своја искуства у организацији и командовању немачким оклопним јединицама.{{factчињеница|date=01. 2016.}}