Ијекавски изговор — разлика између измена

'''Ијекавски изговор''' (такође ''јекавски изговор'') је један од изговора [[Српски језик|српског]] језика. Тај изговор српског језика је касније прихваћен као књижевни језик Хрватске и Славоније (илирски, хрватско-славонски, југославенски, српско-хрватски и коначно хрватски) па је данас то и један од изговора тзв. [[Хрватски језик|хрватског]] језика. То је једини изговор касније именованих језика:, [[Бошњачки језик|бошњачког]] и [[Црногорски језик|црногорског]]. То је један од изговора и [[Српскохрватски језик|српскохрватског језика]], из времена када је тај назив за језик био актуелан (период од Вука Караџића и Ђуре Даничића до распада СФРЈ деведесетих година 20. века.)

Народни говори који користе ијекавски изговор су сви говори [[Црна Гора|Црне Горе]], говори западне [[Србија|Србије]] и [[Санџак]]а, као и већина говора у [[Босна и ХерцеговинаБиХ|Босни и Херцеговини]] и [[Хрватска|Хрватској]].

Ијекавским изговором старосрпско слово [[ѣјат (ћириличкослово)|јат]] замјењује се на четири начина:

У случајевима када се јат замјењује са ''је'', ако се испред налазе ''л'' и ''н'', они ће [[јотовање у новоштокавским дијалектима|јотовањем]]м прећи у ''љ'' и ''њ'': ''хљеб'', ''њега''.

У многим ијекавским говорима присутно је [[јекавско јотовање]], гласовна промјена која није ушла у српски књижевни језик, а по њој се ''д'' и ''т'' испред ''је'' јотују у ''ђ'' и ''ћ'' (''ђевојка'', ''ћерати''). Потпуно јекавско јотовање је кад се и ''с'' испред ''је'' јотује и пређе у меко ''ш'' (''шјекира'', гдје се ''шј'' изговара као један глас, умекшано ''ш'', слично пољском слову ''ś'' и руском слову ''щ''), као и када се ''з'' испред ''је'' јотује и пређе у меко ''ж'' (''жјеница'', гдје се ''жј'' такође изговара као један глас).

[[Категорија:СрпскохрватскиШтокавски језикдијалекат]]

[[Категорија:Штокавско наречјеДијалекти]]