Ијекавски изговор — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
м реверт на 19:53, 28. новембар 2014.
Ред 1:
{{Западнојужнословенски језици}}
'''Ијекавски изговор''' (такође ''јекавски изговор'') је један од изговора [[Српски језик|српског]] језика. Тај изговор српског језика је касније прихваћен као књижевни језик Хрватске и Славоније (илирски, хрватско-славонски, југославенски, српско-хрватски и коначно хрватски) па је данас то и један од изговора тзв. [[Хрватски језик|хрватског]] језика. То је једини изговор касније именованих језика:, [[Бошњачки језик|бошњачког]] и [[Црногорски језик|црногорског]]. То је један од изговора и [[Српскохрватски језик|српскохрватског језика]], из времена када је тај назив за језик био актуелан (период од Вука Караџића и Ђуре Даничића до распада СФРЈ деведесетих година 20. века.)
 
Ијекавски говор је први који је прихваћен у српском књижевном језику. Од преостала два, у књижевни језик је ушао још [[екавски изговор|екавски]], док је [[икавски изговор]] књижевно неправилан за употребу.
 
Народни говори који користе ијекавски изговор су сви говори [[Црна Гора|Црне Горе]], говори западне [[Србија|Србије]] и [[Санџак]]а, као и већина говора у [[Босна и ХерцеговинаБиХ|Босни и Херцеговини]] и [[Хрватска|Хрватској]].
 
Ијекавски изговор има најдужу традицију у српском језику. Овим изговором је писан велики дио српске народне књижевности.
 
Ијекавским изговором старосрпско слово [[ѣјат (ћириличкослово)|јат]] замјењује се на четири начина:
# са ''ије'' на дугим слоговима и послијеакценатским дужинама (''млијеко'', ''вријеме'', ''дијете'') - изузеци: ''сјенка'', ''мјеста'' (ген. множ. од ''мјесто''), ''вјерник'', итд.;
# са ''је'' на кратким слоговима и на кратким слоговима којима претходи глас ''р'' ако је то ''р'' на почетку ријечи или се испред њега налази самогласник (''сјећање'', ''рјечни'', ''мјесто'', ''дјеца'');
Ред 14:
# са ''и'' испред самогласника и гласова ''ј'', ''љ'', ''њ'', ''ћ'' и ''ђ'' (''дио'', ''пријашњи'', ''приђашњи'') - изузетак: ''сјео'', ''цијел'' (али може да се каже и цио).
 
У случајевима када се јат замјењује са ''је'', ако се испред налазе ''л'' и ''н'', они ће [[јотовање у новоштокавским дијалектима|јотовањем]]м прећи у ''љ'' и ''њ'': ''хљеб'', ''њега''.
 
У многим ијекавским говорима присутно је [[јекавско јотовање]], гласовна промјена која није ушла у српски књижевни језик, а по њој се ''д'' и ''т'' испред ''је'' јотују у ''ђ'' и ''ћ'' (''ђевојка'', ''ћерати''). Потпуно јекавско јотовање је кад се и ''с'' испред ''је'' јотује и пређе у меко ''ш'' (''шјекира'', гдје се ''шј'' изговара као један глас, умекшано ''ш'', слично пољском слову ''ś'' и руском слову ''щ''), као и када се ''з'' испред ''је'' јотује и пређе у меко ''ж'' (''жјеница'', гдје се ''жј'' такође изговара као један глас).
 
Поред српског, који равноправно признаје екавски и ијекавски изговор, и [[хрватски језик|хрватски]], [[Српскохрватски језик|српскохрватски]], [[бошњачки језик|бошњачки]] и [[Црногорски језик|црногорски]] књижевни језици су ијекавски.
 
[[Анте Кузманић]] је ијекавицу сматрао српским обележјем.<ref>{{harvnb|Tolja|2011|pp=237}}</ref> Исто је сматрао и [[Анте Старчевић]] који је због тога писао екавицом, иако је изворно био икавац.
 
== Види још ==
Линија 26 ⟶ 24:
* [[Икавски изговор]]
* [[Српски језик]]
 
== Референце ==
{{reflist}}
 
== Спољашње везе ==
* [http://www.ikiprev.com/text.php Ики преводилац: аутоматска конверзија за екавицу/ијекавицу]
== Референце ==
 
[[Категорија:Српскохрватски језик]]
[[Категорија:Српски језик]]
[[Категорија:Хрватски језик]]
[[Категорија:Бошњачки језик]]
[[Категорија:Црногорски језик]]
[[Категорија:СрпскохрватскиШтокавски језикдијалекат]]
[[Категорија:Штокавско наречјеДијалекти]]
[[Категорија:Изговори]]