Безистан — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м wikidata |
словне грешке |
||
Ред 1:
[[Датотека:Kapali Carsi-Grand Bazar-Istanbul-Sep08.jpg|десно|250п|мини|Капали чаршија у Истанбулу]]
'''Безистани''' ({{јез-пер|басистан, бедестен}} = покривена
У ове крајеве, безистане су донели [[Турци]]. Грађени су у већим чаршијама и својом величином су доминирали међу ситним [[дућан|дућанима]]. Због бојазни од
Према тлоцртној и просторној концепцији безистани се могу поделити на [[базилика|базиликалне]] и [[купола|подкуполне]]. Први су обично имали три [[брод (архитектура)|брода]], од којих је средњи био повишен и обично шири од бочних. Кроз надвишење изнад бочних бродова, безистан добија светлост. Средњи брод је наткривена улица, док су бочни бродови били нижи и подељени на мање просторе у којима су смештени дућани. Сводови дућана су по правилу управни на правац средњег брода, који је покривен бачвастим сводом или низом купола.
Ред 8:
Поткуполни безистани имају правоугаони тлоцрт подељен на квадратна поља једнаких величина покривена куполама које се ослањају на јаке квадратне стубове. Прелаз од квадрата у круг куполе чине најчешће [[пандатив]]и (део лоптастог свода између великих лукова што држе куполу). Дућани у базиликастим безистанима су дефинисдани су конструкцијом зидова и сводова, док у подкуполама били дрвени и прислоњени уз унутрашње зидове и стубове.
У Сарајеву постоје изванредни примери обе врсте безистана: базиликални је [[Гази Хусрев-бегов безистан]], дуг 109 метара (16. век), који и данас
== Литература ==
| |||