Грађевина под сводовима и базилика у Нишкој тврђави — разлика између измена

нема резимеа измене
{{Инфокутија Споменик Античког Рима
|име = Античка улица са грађевином под сводовима и базиликом у Нишкој тврђави
|label_име = НаисусНаис
|слика = Niš, pevnost, vykopávky.jpg
|наслов_слике =Античка улица са грађевином под сводовима и базиликом
|label_x =0.52
|label_y =0.41
|локација = [[НаисусНаис]] {{зас|СРБ}}
|датум = [[4. век]]
|градитељ = [[Римљани]]
 
== Историјат ==
Развој античког Наиса (данашњег Ниша) започет је с краја 1. века пре Христа, прво као војно утврђење на десној обали Нишаве, (на простору на коме су у 18. веку Османлије сазидале нишку Тврђаву и Градском пољу северно од тврђаве). Међу ауторитетима, влада миђљењемишљење да је раноримском граду на десној обали Нишаве претходипретходило мање домородачко село ''(vicus)'', и дашто је то било пресудно и за образовање војног утврђења у његовој близини.<ref>П. Петровић, ''Ниш у античко доба'', Ниш 1976, р. 49.</ref>
 
Након оснивања провинције Горња Мезија, од 15. године после Христа, Наис је постао, поред војног логора и стратешки значајно цивилно насеље и трговачки центар на раскрсници путева, ка северу југу, западу и истоку Балкана.<ref>Симоновић Д. и сар. (1995). ''Историја Ниша'' У: Енциклопедија Ниша: прва књига, Ниш, Градина:Просвета</ref> На то упућује историјска, епиграфска и археолошка грађа која донекле указује на могући развој утврђеног античког града, након колонизације Римљана на десној обали Нишаве (простор данашње тврђаве). Наиме они су на том простору образовали поред војног и цивилно насеље којем је додељен статус ''муниципија'' - града са одређеним степеном самоуправног права, у време Хадријана (117—138).<ref>П. Петровић, ''Ниш у античко доба'', Ниш 1976,рр. 35 – 36.</ref>