Веће умољених (Дубровник) — разлика између измена

[[FileДатотека:Territory of the Republic of Ragusa early 18th century.png|400п|мини|десно|Опис детаља мапе:<br /> Територија [[Дубровачка република|Дубровачке републике]] почтком 18. века.]]

'''Веће умољених''' ({{јез-лат|Consilium rogatorum}}, или {{јез-ит|Consiglio dei Pregadi}}<ref>Фонд: ''„Vijeće umoljenih“'' (сигнатура: ''HR-DADU-3'') за период од 1415. до 1808. године, Архивска јединица: ''13.69 d/m'', Техничка јединица: ''211 knj.'', Идентификатор: ''HR-DADU/AJ 6469'', Државни архив у Дубровнику, Дубровник, Република Хрватска. Стара сигнатура: ''Consilium Rogatorum'' (''Државни архив у Дубровнику'') , Фонд: ''„Dubrovačka Republika i francuska uprava“'', серија: 3 и 4. Садржај јединице: Записници овог Већа (''од 1301. године''), налазе се у фонду ''„HR-DADU-1 Reformationes“'', а као засебан фонд се воде се записи од 1415. године. Фонд ''„HR-DADU-3 Consilium Rogatorum“'' се састоји од две засебне серије: ''»Одлуке«'' ({{јез-лат|Acta Consilii Rogatorum}}) и ''»Тајне одлуке«'' ({{јез-лат|Secreta Rogatorum}}).</ref>) од 45 чланова, водило је унутрашњу и спољну политику [[Дубровачка република|Дубровачке републике]] (''као њена влада''), а често се помиње у историјским изворима и под именом – ''„Сенат“'' ({{јез-лат|Senatus Ragusinus}}<ref>Богишић, Балтазар-''Балдо'' В.: ''„Pisani zakoni na slovenskom jugu: Zakoni izdani najvišom zakonodavnom vlašću u samostalnim državam“'' (Zagreb: ''Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti'', 1872,. pp. 98)</ref><ref>Fisković, Cvito: ''„Anali Historijskog instituta u Dubrovniku“'', Том 3 (Dubrovnik: ''Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti. Historijski institut'', 1954,. pp. 187)</ref>) [[Република|републике]] ({{јез-лат|Respublica Ragusina}}: 1358-1808).</br>

Чинили су га најистакнутији припадници [[Велико веће (Дубровник)|''„Великог већа“'']] ({{јез-лат|Consilium maius}}<ref>Фонд: ''„Odluke Velikog vijeća“'' (сигнатура: ''HR-DADU-2'') за период од 1415. до 1808. године, Архивска јединица: ''4.55 d/m'', Техничка јединица: ''67 knj.'', Идентификатор: ''HR-DADU/AJ 3363'', Државни архив у Дубровнику, Дубровник, Република Хрватска. Стара сигнатура: ''Acta Consilii Maioris'' (''Државни архив у Дубровнику'') , Фонд ''„Dubrovačke Republike i francuske uprave“'', серија: 2. Садржај јединице: У фонду ''„HR-DADU-2 Acta Consilii Maioris“'' су записане одлуке Великог већа Дубровачке Републике, институције која је доносила прописе трајне природе (''законе''), спроводила изборе за званичнике и имала последњу реч у одлучивању о најбитнијим државним пословима. Записници Великог већа до 1415. године вођени је заједно са записницима других већа и налазе се у фонду ''„HR-DADU-1 Reformationes“''. Врло важне књиге повезане уз овај фонд налазе се у серији ''„HR-DADU-14-1 Leges et instructiones“''. То су књиге ''»Ogledala Velikog vijeća«'' ({{јез-лат|Speculum del Maggior Consiglio}}) св. 1-5, који се воде од 1440. године до пада Републике, а у њима се налазе пописи свих службеника Републике (''чланови Великог већа, али и других функција'').</ref>) и 11 чланова [[Мало веће (Дубровник)|''„Малог већа“'']] ({{јез-лат|Consilium minus}}<ref>Фонд: ''„Одлуке Малог вијећа“'' (сигнатура: ''HR-DADU-4'') за период од 1415. до 1808. године, Архивска јединица: ''8.94 d/m'', Техничка јединица: ''117 knj.'', Идентификатор: ''HR-DADU/AJ 3368'', Државни архив у Дубровнику, Дубровник, Република Хрватска. Стара сигнатура: ''Consilium Minoris'' (''Државни архив у Дубровнику'') , Фонд ''„Dubrovačke Republike i francuske uprave'', серија: 5. Садржај јединице: Фонд Малог већа се састоји од две засебне серије: ''»Odluke Maloga vijeća«'' ({{јез-лат|Acta Consilii Minoris}}) и ''»Knjiga predmeta za raspravljanje pred Malim vijećem«'' ({{јез-лат|Adnotationes}}). Одлуке дубровачких већа (''Великог, Малог и Умољених'') у периоду од 1301. до 1415. године, налазе се у фонду ''„HR-DADU-1 Reformationes“'', када се прелази на посебан записник за свако веће.</ref>).<ref>Богуновић, Петар Б.: ''„Bitka kod Angore: Leta Gospodnjeg 6910“'' (pp. 13-75), Chivalrous culture № 3 (Београд: ''Велики приорат витезова темплара Србије'', 2014,. pp. 50)</ref><ref>Фонд: ''„Odluke Velikog, Malog i Vijeća umoljenih“'' (сигнатура: ''HR-DADU-1'') за период од 1301. до 1415. године, Архивска јединица: ''2.02 d/m'', Техничка јединица: ''34 kut.'', Идентификатор: ''HR-DADU/AJ 6457'', Државни архив у Дубровнику, Дубровник, Република Хрватска. Стара сигнатура: ''Reformationes'' (''Државни архив у Дубровнику'') , Фонд: ''„Dubrovačka Republika i francuska uprava“'', серија: 2. Записници у облику књига уведени су крајем 13. века, а сачувани су од 1301. године, али са празнинама у низу. До 1378. године, записници су писани за сва три већа заједно и измешано према хронолошком реду одржаних седница. Од 1378. године, у истом кодексу су посебно уписани записници Великог већа, а заједно су се и даље писали записници Малог већа и Већа умољених. Од септембра 1388. године (''иако у истој књизи''), почели су се одвојено уписивати записници сва три већа. На посебан записник за свако веће, у дубровачкој се канцеларији прешло тек 1415. године (''HR-DADU-2 – Велико веће; HR-DADU-3 – Веће умољених; HR-DADU-4 – Мало веће''). Мешовити записници за период прије 1415. године истраживачима дубровачког средњег века посебно су значајни, јер су у њима унесене одлуке све три главне институције власти које су доносиле прописе, спроводиле изборе, судиле у осетљивим поступцима и одлучивале у разним значајним питањима.</ref></br>

Капути ''»већника«'' ({{јез-лат|consiliarii}}) били су са унутарње стране подстављени крзном, али је само кнежев ''»хабит«'' (''свечана одећа, посебно украшена'') био црвене боје.<ref>Лазаревић, Ивана: ''„Dubrovnik“'', Издања 2-3 (Dubrovnik: ''Ogranak Matice Hrvatske Dubrovnik'', 2004,. pp. 17)</ref></br>

Дубровачка [[Дубровачко грађанство|грађанска класа]] је такође савета и захтева доприносила друштвено-управном животу републике, преко своје две најпознатије лаичке братовштине познате под именима [[Дубровачка братовштина Светог Антуна|Антунини]] и Лазарини (''настала је од једног дела Антнина'').</br>

Конкретна правна овлаштења сваког управног тела Дубровачке републике регулисао је ''Дубровачки статут'' ({{јез-лат|Liber statutorum civitatis Ragusii}}), донесен први пут 1279. године, а потом допуњен 1437. године.</br>

Прве три књиге Статута посвећене су државној организацији, четврта приватном праву, док су у петој књизи истовремено нашле места норме приватног и јавног права.</br>

Шеста књига је посвећена кривичном, а седма поморском праву.</br>

''„Зелене књиге“'' ({{јез-лат|Liber viridis}}) и ''„Жуте књиге“'' ({{јез-лат|Liber croceus}}) назване су тако по боји својих корица.</br>

У ''„Зелену књигу“'' вршени су уписи од 1358. до 1460. године, а од тада па до 1808. године у ''„Жуту књигу“''.</br>

PосебноРосебно важан државни орган у [[Дубровник]]у ({{јез-лат| Ragusium}}, или ''Ragusa'') били су чувари закона, тј. ''„Државни провизори“'' ({{јез-лат|Proveditores terræ}}, или {{јез-ит|Provveditori dello stato}}), који ради као стална магистратура од 1477. године.</br>

Петорицу провизора (''тројицу после 1667. године'') бирало је ''„Велико веће“'' на једногодишњи мандат из редова властеле старије од 50 година.</br>

Њима је био поверен надзор над радом кнеза и сва три већа утолико што су својим ветом могли спречити извршење сваког закључка или одлуке напред поменутих органа, уколико нађу да је акт неког од њих супротан дубровачким законима.</br>

Дубровник је од 27. маја 1358. године био под номиналном влашћу [[Краљевина Угарска (1000—1918)|Краљевине Мађарске]] ({{јез-лат|Regnum Hungariæ}}: 1000-1526), тј. био је дужан да истој плаћа годишњи данак (''500 дуката'') и да у свечане дане истиче [[Мађари|мађарску]] [[Застава|заставу]], а у случају рата морали су је помагати на мору, док се са друге стране, мађарски [[Краљ|краљеви]] нису мешали у њихове унутрашње послове републике.</br>