Прва крагујевачка гимназија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Уклањање сувишних унутрашњих веза |
м Разне исправке |
||
Ред 15:
[[Hatišerif|Хатишерифом]] из [[1830]]. године, [[Срби]]ма је дозвољено да сами установљавају [[Школа|школе]], [[Болница|болнице]], [[штампарство|штампарије]] и [[Пошта|пошту]]. Исте године, на настојање [[Вук Стефановић Караџић|Вука С. Караџића]] и [[Димитрије Исаиловић|Димитрија Исаиловића]] у [[Београд]]у почиње са радом „верховну“ или Виша школа, коју су, две године, похађали и кнежеви синови [[Милан Обреновић|Милан]] и [[Михаило Обреновић|Михаило]]. Када се [[Димитрије Исаиловић]], [[1833]]. године са типографије преселио у [[Крагујевац]], [[Милош Обреновић|кнез]] је наредио да и ђаци крену за наставником.
Тако је Велика школа у престоници [[Србија|Србије]] почела са радом у новембру 1833. године, са 34 студента и једним професором. Две године касније, [[1835]]. године, школа је званично названа [[Гимназија]]. У то време имала је четири разреда и четири професора, а у школској [[1838]]/[[1839
Школске [[1846]]/[[1847
У овом периоду развијане су у Гимназији разноврсне ваншколске активности. Народна библиотека почела је да ради у Гимназији 26. јуна [[1886]]. године, а добијала је књиге од [[Народна библиотека Србије|Народне библиотеке у Београду]]. Два месеца радила је у посебној згради а потом је делила субину Гимназији. Године 1868. основано је ђачко удружење „Подмладак“, које је, са малим прекидима, радило све до [[Други светски рат|II светског рата]].
|