|
'''Европски империјализам''' је поистекао као жеља великих европских сила да својом контролом имају што већи број територија како би дошле до нових извора сировине, јефтине радне снаге и тржишта
Тежња за стварањем империје назива се [[империјализам]]. Државе и територије под влашћу империје називане су [[Колонијализам|колоније]]. Најжешће борбе за колонијалне поседе вођене су на [[Азија|азијском]] и [[Африка|афричком]] континенту, у другој половини [[19. век|19. века]]а. Када би одлучиле да покоре неку територију оне би најпре народ који живи на тој територији прогласиле незрелим за самосталан [[Култура|културни]] живот, прогласивши га често као опасност за светски [[мир]]. Затим би се истицала дужност Европљана да помогну „некултурнима“ у достизању европске [[Култура|културе]] и [[Цивилизација|цивилзације]]. Први услов за то било је успостављање пуне европске превласти. Оваква [[политика]] великих сила назавана је „цивилизаторска мисија“. [[Империјализам]], као највиши стадијум [[Капитализам|капитализма]] [[Сједињене Америчке Државе|Америке]] и [[Европа|Европе]], а затим и [[Азија|Азије]], потпуно се формирао у годинама [[1898]]—[[1914]]. [[Шпанско-амерички рат]] ([[1898]]), [[Бурски ратови|енглеско-бурски рат]] ([[1900]]—[[1902]]1900—1902), [[руско-јапански рат]] ([[1904]]—[[1905]]1904—1905) и економска криза у Европи [[1900]] године су главни историјски међаши нове епохе светске историје.
[[Датотека:Eugène Delacroix - La liberté guidant le peuple.jpg|мини|десно|Слобода води људе]]
[[Империјализам]] је почео још давне [[1500]]. године када су тадашње водеће силе [[Енглеска]], [[Француска]], [[Холандија]], [[Португалија]] и [[Шпанија]] повеле [[рат]] за [[Колонијализам|колоније]] који је трајао све до [[1700]]. године. Потом је уследила пауза до касне [[1800]]. године јер су [[Европа|Европљани]] били преокупирани догађајима на европском континенту и у постојећим колонијама ([[Америчка револуција]], [[Француска револуција]], [[Наполеонови ратови]], [[Индустријска револуција]] итд.).<ref>[https://www.marxists.org/srpshrva/biblioteka/lenjin/1916/10/imperijalizam-rascep-socijalizma.html/ Srpskohrvatska biblioteka]</ref>
Нови империјализам почиње од [[1875.]]. године када се обнавља трка за колоније. Изазван је потребама насталим [[Индустријска револуција|индустријском револуцијом]], а то су, пре свега, нова тржишта за производе и нови извори сировина. Наиме, напредак је захтевао нове изворе, нације нису имале довољно извора [[сировина]] у својим државама и биле су приморане да их траже да другим местима. Са друге стране, развијене државе су толико производиле да су им била потребна нова тржишта, што све заједно доводи до тога да се државе такмиче за колоније.<ref>[https://ucionicaistorije.wordpress.com/ Učionica istorije]</ref>
== Узроци ==
Први и основни узрок за ширење империјализма био је [[национализам]] - да би повећале своју моћ, државе су почеле да се такмиче за колоније и територију, [[Европа|Европљани]] су сматрали да су сви остали били 'заостали', а они једини изнад свих ([[аријевска раса]]) и да самим тим заслужују туђе територије. Потом следе економскeекономске потребeпотребе за новим изворима сировина и новим тржиштима, и на крају мисионарски разлози - тежили су да наметну [[Хришћанство]] као [[Конфесија|вероисповет]] и радили на његовом ширењу. Последица свега овога јесте наметање европског утицаја на економију, политику и друштвени живот људима у колонијама.<ref>[https://mivolimoistoriju.files.wordpress.com/2013/10/05-imperijalizam.pps/ Mi volimo istoriju]</ref>
== Последице европског империјализма ==
|
