Европски империјализам — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке; козметичке измене
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 18:
== Последице европског империјализма ==
[[Датотека:Colonization 1945.png|мини|лево|Колоније 1945. године]]
Велики број Европљана, крајем 19. века је веровао у расну теорију, по којој је бела раса ([[индоевропљани|аријевци]]) апсолутно доминантна у односу на друге. Један од познатих дипломата и филозофа оног времена [[Жозеф Артур Гобино]] написао је рад „Есеј о неједнакости људских врста“ где је детаљно разрадио расну теорију. Његово учење прихватили су многи учени људи оног времена, а такође његов рад је имао утицај и на будуће генерације Европљана. Почетком [[20. векавек]]а, ово доминатно учење у Европи с краја 19. века, преузео је [[Адолф Хитлер]] који је расну мржњу развио и перетворио у званичну државну идеологију најјаче европске земље, Немачке. Колику је несрећу по народе који су живели у европским колонијама донело ово „ширење европске цивилизације и културе“ најбоље се види на примеру северно-америчких Индијанаца који су готово у потпуности нестали повлачећи се пред британским досељеницима. Држава белих досељеника настала на тлу [[Северна Америка|Северне Америке]] је нешто касније и јужно амерички континент прогласила за своју интересну зону настављајући да експлоатише природна богатства и људе који су тамо живели. Чувени амерички писац [[Марк Твен]] је једном приликом изјавио, згрожен империјалном политком Сједињених америчких држава, да би Американци уместо звездица које им стоје на застави, требало да ставе лобање како би показали право лице њихове политике.<ref>[https://ucionicaistorije.wordpress.com/ Učionica istorije]</ref>
 
== Извори ==