Краљевина Југославија — разлика између измена

| Површина = 248,665<ref name="Politika_1931">[[Политика (новине)|Политика]], ''„У нашој земљи има 13.929.988 становника“'', бр. 8.300 од суботе 20. јуна 1931. pp. 7.</ref>

Одмах након проглашења 1. децембра, преговори између Народног вијећа (Државе Словенаца, Хрвата и Срба) и српске владе су резултовале споразумом око нове владе којом би председавао [[Никола Пашић]]. Међутим, када је ово послато регенту на усвајање, оно је одбијен и тако је изазвао прву кризу владе у новој држави. Све странке су ово означиле као кршење парламентарних принципа, али је криза превазиђена када су се све стране сложиле да замене Пашића [[Стојан Протић|Стојаном Протићем]] који је био водећи члан Пашићеве [[Народна радикална странка|Народне радикалне странке]]. Нова влада је створена [[20. децембар|20. децембра]] 1918. До избора за ''[[Уставотворна народна скупштина Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца|Уставотворну скупштину]]'', ''[[Привремено народно представништво Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца|Привремено народно представништво]]'' је служило као парламент који су формирали делегати из разних изабраних тела која су постојала на југословенском простору пре стварања државе. Спорови и неспоразуми око унутрашњег уређења земље почели су одмах након уједињења. Удруживањем странака комбиновањем неколико чланова српске опозиција са странкама из бивше Аустро-Угарске је довела до стварања нове [[Демократска странка (Југославија)|Демократске странке]], која је доминирала Привременим представништвом и владом. Док су српски политичари југословенску државу сматрали за природни наставак Краљевине Србије, за хрватске и словеначке странке је нова држава била само оквир у којем ће наставити национално окупљање и јачање националних позиција.{{sfn|Батаковић|2010|ppp=279}} Пошто је Демократска странка предвођена [[Љубомир Давидовић|Љубомиром Давидовићем]] заговарала врло централизован програм, неколико хрватских делегата је прешло у опозицију. Међутим, ни радикали нису били срећни пошто су имали само три министра наспрам 11 Демократске странке и [[16. август]]а [[1919]]. Стојан Протић је поднео оставку. Љубомир Давидовић је онда основао каолицију са [[Југословенска социјалдемократска странка|Југословенском социјалдемократском странком]]. Ова влада је имала већину, али кворум у Привременом представништву је био половина плус 1 глас. Опозиција је почела да бојкотује парламент, а пошто се влада није могла ослонити да ће се све њене присталице појавити, постало је немогуће да влада закаже седницу у скупштини са довољним бројем посланика. Давидовић је ускоро поднео оставку, али пошто нико други није могао да формира владу, он је опет постао премијер. Пошто је опозиција наставила са бојкотом, влада је одлучила да влада преко уредби. Ово је било нападнуто од стране опозиције која је почела да назива себе „скупштинска заједница“. Давидовић је схватио да је стање неодрживо и затражио од краља да одмах закаже изборе за уставотворну скупштину. Када је краљ Петар одбио, Давидовић није имао избора осим да поднесе оставку. Након [[Избори за Уставотворну скупштину Краљевине СХС 1920.|избора за Уставотворну скупштину]] одржаних 28. новембра 1920, неспоразуми су се продубили, а [[Хрватска сељачка странка|Хрватска републиканска сељачка странка]] је бојкотовала рад скупштине. [[Савез комуниста Југославије|Комунистичка партија Југославије]], која је на изборима освојила 12,4% гласова,{{sfn|Батаковић|2010|ppp=286}} крајем године је била забрањена. [[Видовдански устав|Први устав]] Краљевине СХС је усвојен на [[Видовдан]] [[28. јун]]а [[1921]], а његовим усвајањем је успостављена [[унитарна држава|унитарна]] монархија, утемељен је парламентаризам и локална самоуправа. После смрти краља Петра I (16. августа 1921), регент Александар је постао краљ Срба, Хрвата и Словенаца, а наредне године се оженио [[Марија Карађорђевић|принцезом Маријом]] од [[Краљевина Румунија|Румуније]].

На скупштинској седници 20. јуна 1928. године [[Пуниша Рачић]], српски политичар из Црне Горе, је пиштољем [[Атентат у Народној скупштини|пуцао на посланике Хрватске сељачке странке]], притом је ранио њеног вођу [[Стјепан Радић|Стјепана Радића]], који је смртно рањен преминуо након месец дана. На лицу места су погинули Стјепанов брат Павле и посланик Ђуро Басаричек.{{sfn|Петрановић|1988|ppp=175}} Краљ Александар је реаговао на овај догађај 6. јануара 1929. године укидањем устава, распуштањем Народне скупштине и објављивањем [[Закон о краљевској власти и врховној државној управи|Закона о краљевској власти и врховној државној управи]], којим је пренета извршна власт на краља и забрањен рад свих политичких странака, синдиката, те удружења која су имала ''верска или племенска'' обележја. Краљ Александар је тиме завео [[Шестојануарска диктатура|личну диктатуру]]. Исте године је промењено име државе Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца у [[Краљевина Југославија]], проглашена је јединствена [[Југословени|југословенска нација]] у недељивој краљевини и промењено унутрашње територијално уређење.{{sfn|Батаковић|2010|ppp=295}}

У време кад је диктатура уведена, у свету је избила [[Велика криза|велика економска криза]], која је погодила и Југославију. Поред тога, диктатуру су поткопавали потмуло врење националних покрета и манифестације сепаратизма, пасиван отпор грађанске опозиције, али и снажан отпор комуниста.{{sfn|Петрановић|1988|ppp=191}} Ставови КПЈ су одударали од ставова грађанске опозиције. На [[Четврти конгрес КПЈ|Четвртом конгресу КПЈ]], који је одржан у [[Дрезден]]у, карактер диктатуре је оцењен као фашистчки,{{sfn|Петрановић|1988|ppp=191}} а заузет је став да треба срушити „империјалистичку творевину“ Југославију.{{sfn|Петрановић|1988|ppp=261}} Велики број чланова КПЈ и њихових симпатизера су похапшени и осуђени. Комунисти су одговарали за политичке злочине и антидржавну заверу пред Судом за заштиту државе. Организована су 82 таква процеса у периоду од 1929. до 1932. године.{{sfn|Петрановић|1988|ppp=188}}

Краљ је [[1931]]. године одустао од отворене диктатуре и донео је [[3. септембар|3. септембра]] [[Септембарски устав|нови (октроисани) устав]]. Спроведени су [[Избори за народне посланике Краљевине Југославије 1931.|формални парламентарни избори]] на којима се појавила само једна странка, режимска Југословенско радничко-сељачка демократија, касније преименована у [[Југословенска национална странка|Југословенску националну странку]].{{sfn|Петрановић|1988|ppp=207}}

Краљ Александар је убијен 9. октобра 1934. године у [[Марсељ]]у, приликом његове званичне посете Француској. [[Марсељски атентат|Атентат на краља]] су извеле хрватске [[усташе]] уз садејство бугарских терориста из [[Унутрашња македонска револуционарна организација|ВМРО]] и уз подршку [[Бенито Мусолини|Мусолинијеве]] Италије.{{sfn|Батаковић|2010|ppp=297}}

Убиство краља је узбуркало целокупну југословенску јавност. Пошто је најстарији Александров син [[Петар II Карађорђевић|Петар]] био малолетан, трочлано намесништво је преузело улогу краља. Намесништвом је доминирао Александров брат од стрица, кнез [[павле Карађорђевић|Павле Карађорђевић]]. На [[Избори за народне посланике Краљевине Југославије 1935.|ванредним изборима]], који су одржани 5. маја 1935. године, по први пут након укидања Видовданског устава, учествовале су и опозиционе странке.{{sfn|Матковић|2003|ppp=186}} Победу је однела владајућа Југословенска национална заједница, између осталог захваљујући и притиску на бираче приликом гласања које је било јавно.{{sfn|Батаковић|2010|ppp=298}} Нови мандатар [[Милан Стојадиновић]] је образовао [[Југословенска радикална заједница|Југословенску радикалну заједницу]], у коју су ушли представници двеју бивших политичких странака [[Словеначка народна странка (историјска)|СЛС]] и [[Југословенска муслиманска организација|ЈМО]].{{sfn|Матковић|2003|ppp=187}} Стојадиновић је показао намеру да прими у владу и [[Хрватска сељачка странка|ХСС]], али му није успело да спроведе ту замисао, јер је лидер те странке [[Влатко Мачек]] одмах захтевао ревизију октроисаног устава.

Почетком 1939. године кнез Павле је мандат за састав нове владе поверио [[Драгиша Цветковић|Драгиши Цветковићу]]. [[Споразум Цветковић—Мачек|Директним споразумом]] новог председника владе Драгише Цветковића са Влатком Мачеком 26. августа 1939. створена је [[Бановина Хрватска]] са великим овлаштењима. Споразум је постигнут након припајања Аустрије Хитлеровој Немачкој ([[аншлус]], 1938) и окупације Чехословачке, у време када је хрватски сепаратизам био све јачи, а усташки покрет имао подршку Мусолинијеве Италије, која је већ била окупирала Албанију. Стварање Бановине Хрватске је изазвало бројне реакције у земљи, а незадовољство је било највеће међу српским становништвом, у војним круговима, те међу грађанским опозиционим партијама.{{sfn|Батаковић|2010|ppp=301}}

Крајем 1940. године Мађарска и Румунија су приступиле [[Тројни пакт|Тројном пакту]], а 1. марта наредне године придружила им се и Бугарска. Југославија се тако нашла у окружењу [[Силе Осовине|сила Осовине]]. Суочени са великим притиском, крунски савет и југословенска влада 20. марта су донели тешку одлуку о приступању Тројном пакту, а протокол је потписан у Бечу пет дана касније.{{sfn|Батаковић|2010|ppp=306}} Након тога, група незадовољних југословенских официра, на челу са генералом [[Боривоје Мирковић|Боривојем Мирковићем]], у ноћи између 26. и 27. марта извела је [[Војни пуч од 27. марта 1941.|државни удар]]. Кнез Павле био је принуђен да се повуче и напусти земљу, а [[Петар II Карађорђевић|Краљ Петар II Карађорђевић]] је проглашен пунолетним. Силе Осовине су [[Априлски рат|напале]] Југославију [[6. април]]а [[1941]]. Напад је извршен копненим путем, из више праваца. Немачке, италијанске и мађарске трупе продрле су на територију Југославије из правца Италије, Аустрије, Мађарске, Румуније, Бугарске и Албаније. Тешко је [[бомбардовање Београда (1941)|бомбардован Београд]]. Југославија је окупирана, а њена [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|територија подељена]] међу силама Осовине.

[[Закон о називу и подели Краљевине на управна подручја|Законом о називу и подели Краљевине на управна подручја]] од 3. октобра 1929, установљена је нова административна подела територије на бановине.<ref name=autogenerated5>Марковић Ратко,. pp. 137.</ref> Ова управна подела земље, успостављена за време диктатуре краља Александра, задржана је и након престанка исте, ушавши у нови Септембарски устав из 1931. године. Године 1939. основана је Бановина Хрватска, у чији састав су ушле у целости територије Сваске и Приморске бановине, те делови територија Дунавске, Врбаске, Дринске и Зетске бановине.

Након уједињења централна влада је завела велике царине за индустријске производе а у исто време наметнула је извозне царине за пољопривредне производе. Тиме је дошло до преливања доходка из пољопривреде у индустрију, односно из мање развијених у развијеније регионе. Заменом аустроугарских круна за динаре и инфлаторној конјуктури северозапад државе је стекао економску предност. У првом петогодишту, на Словенију, Хрватску и Славонију отпало је три петине укупних инвестиција у индустрији Краљевине.<ref>[http://scindeks-clanci.nb.rs/data/pdf/0085-6320/2005/0085-63200504461V.pdf Слободан Вуковић: ”СТРАТЕГИЈА” ЛАЖНОГ МИРА У КУЋИ (Економски односи између региона у Краљевини Југославији),. pp. 461], Приступљено 9. 4. 2013.</ref>

{{reflist|230em}}