Фернандо II од Арагона — разлика између измена

нема резимеа измене
м (datum rodjenja)
{{bez_izvora}}
{{Владар
| име = Фернандо II од Арагона
| место_смрти = [[Мадригалехо]], [[Екстремадура]]
| држава_смрти = [[Шпанија]]
| сахрањен = Краљевска капела у Гранади
| функција = Краљ Сицилије (1468-1516) <br /> Краљ Арагона, Валенсије, Мајорке и гроф Барселоне (1479-1516) <br /> Краљ Кастиље и Леона (1474-1504) <br /> Краљ Напуља (1504-1516) <br /> Краљ Горње Наваре (1512-1516)
| функција =
| владавина = 1468-1516
| претходник = [[Хуан II од Арагона]]
| наследник =
| династија = [[Trastámara|Трастамаре]]
| отац = [[Хуан II од Арагона]]
| мајка = [[Хуана Енрикез]]
| супружник = [[Изабела од Кастиље]]<br />[[Жермен де Фоа]]
| деца =
| грб =
Син је [[Хуан II од Арагона|Хуана II од Арагона]] и Хуане Енрикез. Био је краљ Арагона у периоду између 1479 и 1516. Био је такође савладар Кастиље између 1474. и 1504. и регент кастиљанске круне између 1507. и 1516. због менталне неспособности своје кћерке [[Хуана I од Кастиље|Хуане]] да преузме улогу владара након смрти [[Филип I од Кастиље|Филипа Лепог]], њеног супруга. Такође је био краљ [[Краљевство Сицилија|Сицилије]] (1468—1516) и [[Напуљско краљевство|Напуља]] (1504—1516).
 
==Рани живот==
Фердинанд је рођен 1452. године у [[Сос дел Реј|Сос дел Реју]] у Арагону. Отац, [[Хуан II Арагонски]], владао је Наваром од 1425. године, а Арагоном од 1458. године. Потицао је из породице која је била огранак династије Трастамара. Мајка, [[Хуана Енрикез|Хуана]], припадала је знаменитој породици Енрикез<ref>Edwards, John. The Spain of the Catholic Monarchs 1474–1520. Blackwell Publishers Inc, 2000, p. xiii</ref>. Фердинанд се 1469. године оженио [[Изабела од Кастиље|Изабелом]], полусестром [[Енрике IV Кастиљски|Енрикеа IV Кастиљског]]. Венчање је обављено у [[Ваљадолид|Ваљадолиду]] у тадашњој краљевини Кастиљи.
 
Крајем 15. века две водеће силе на Иберијском полуострву биле су Арагон и Кастиља. Кастиља је имала знатно већу територију од Арагона. Имала је око пет милиона становника са тенденцијом пораста, а од 1492. године држава се богати експлоатацијом нових америчких територија<ref>Алварес, Пећароман, стр. 102</ref>. Арагон је, са друге стране, бележио демографски пад. Имао је мање од милион становника. Брак између Фердинанда II од Арагона и Изабеле од Кастиље (1469) традиционално се сматра кључним догађајем за настанак шпанске државе.
 
==Владавина==
 
===До Изабелине смрти===
Фердинанд и Изабела су заједно владали над обема краљевинама. Прва њихова мера било је оснивање Светог братства, локалне полиције у служби круне<ref>Алварес, Пећароман, стр. 103</ref>. Сем тога, њих двоје су предузели мере ради централизације државе. Реорганизацијом Већа Кастиље односно [[Кортеси|Кортеса]] у Толеду 1480. године. Још једна последица уједињења јесте увођење [[Шпанска инквизиција|Свете инквизиције]] у Кастиљу<ref>Алварес, Пећароман, стр. 103</ref>. Она је већ постојала у Арагону. [[Јевреји]] су 1492. године протерани из Шпаније ([[Гранадски указ|Гранадским указом]]) након чега се насељавају углавном у области источног Средоземља формирајући фардске заједнице. У спољашњој политици су такође били успешни. Држава је 1492. године проширена освајањем [[Гранадски емират|Гранадског султаната]]. Тиме је окончано осмовековно муслиманско присуство на полуострву. Након Изабелине смрти 1504. године, Фердинанд је владао Кастиљом као регент.
 
[[Споразум у Алкасови|Споразумом у Алкасови]] 1480. године Кастиља је предала Португалији права на искључиво присуство у Африци<ref>Алварес, Пећароман, стр. 105</ref>. Стога се Шпанија окреће ка западу и окупира [[Канарска острва]]. У име Кастиље, Ђеновљанин [[Кристифор Колумбо]] [[Откриће Америке|открива Америку]] октобра 1492. године. Убрзо су окупирана и Канарска острва. [[Споразум из Тордесиљаса|Споразумом у Тордесиљасу]] из 1494. године уз лично посредовање [[папа Александар IV|папе Александра IV]] је извршено разграничење између две круне. Португалији је припао простор тада још увек неистраженог [[Бразил|Бразила]], а Шпанији остатак Америке.
 
===Регентство над Кастиљом===
Кастиљски Кортес је крунисао Изабелину ћерку [[Хуана I од Кастиље|Хуану]] за краљицу Кастиље. Њен супруг, [[Филип I од Кастиље|Филип I]], припадао је династији [[Хабзбуршка династија|Хабзбург]] као син [[Максимилијан I Хабзбуршки|Максимилијана I]] и [[Марија од Бургундије|Марије Бургундијске]]. Године 1506. Филип је проглашен краљем уместо Хуане која је била ментално болесна. Умро је исте године под непознатим околностима, највероватније од тровања које је наредио Фердинанд. Филипов син [[Карло V, цар Светог римског царства|Карло]] имао је само шест година те је Кортес, иако нерадо, морао доделити регентску власт Фердинанду<ref>Војна енциклопедија, том 1, стр. 58</ref>.
 
===Спољна политика након Изабелине смрти===
Шпанија је сада била уједињена као персонална унија под Фердинандом Арагонским. Фердинанд је водио агресивну спољну политику. Започео је шпанско освајање Наваре. Умешао се и у [[Италијански ратови|Италијанске ратове]] покушавајући да прошири шпански утицај на Апенинском полуострву. У [[Рат камбрејске лиге|Рату камбрејске лиге]] прикључио се светој лиги формираној за борбу против француске експанзије. Сукоб са Француском на југу Италије завршен је 1505. године споразумом у дворцу Блоа којим је Фердинанд потврђен за краља Напуља и Сицилије. Кастиљске трупе су 1512. године освојиле краљевину Навару<ref>Алварес, Пећароман, стр. 109</ref>. Француска је 1516. године потписала примирје и повукла се из Милана. Шпанска контрола призната је и у северној Навари. Фердинанд је умро исте године. Наследио га је [[Карло V|Карло I]].
 
==Потомство==
У браку са [[Изабела I од Кастиље|Изабелом I од Кастиље]] имао је децу:
* [[Изабела од Арагона и Кастиље]]
 
У другом браку са [[Жермен де Фоа]] није имао деце.
 
==Референце==
{{Reflist}}
 
==Извори==
* Историја Шпаније, Де Бахо Алварес, Хулио Хил Пећароман, Клио, 2003. година
* Војна енциклопедија, том 1, Београд 1972. година
* С. Д. Скаскин, О. Л. Вајнштајн; Историја средњег века II; Научна књига, Београд 1959.
 
{{низ
}}
 
 
{{klica-владар-Španija}}
{{Commonscat|Ferdinand II of Aragon}}