Ћелијска мембрана — разлика између измена

Ћелијска мембрана је изграђена од [[липид]]а и [[протеин]]а, којима су придружени [[полисахариди]]. [[Липид]]иЛипиди и [[протеин]]ипротеини су дакле основне градивне супстанце мембране и у просеку је количина липида једнака количини [[протеин]]апротеина. Присуство полисахарида у мембрани откривено је касније.

Липиди и протеини су међусобно у таквом односу да граде тзв. „течни мозаик“ (течно-мозаични модел грађе мембране први су дали [[1972]]. [[Симор Џонатан Сингер]] и [[Гарт Николсон]]). Липиди граде двослој у који су уроњени молекули [[протеин]]апротеина, при чему се и [[липид]]илипиди и протеини непрекидно померају, клизе. Распоред протеина, липида и [[полисахариди|полисахарида]] је такав да мембрану чини [[асиметрија|несиметричном]]. Неки протеини су потпуно уроњени у двослој липида и извирују и на спољашњој и на унутрашњој страни мембране, док се други налазе или на спољашњој или на унутрашњој страни мембране. Осим тога, несиметричности мембране доприносе и полисахариди који се везују за липиде и протеине али само на спољашњој страни ћелијске мембране. Протеини који пролазе кроз мембрану и извирују и са једне и са друге њене стране, садрже канале кроз које могу да пролазе мали [[молекул]]и, без обзира да ли улазе у ћелију или из ње излазе.

Код животињских ћелија се за протеине спољашње површине мембране везују полисахариди (шећери), градећи [[гликопротеин]]е и [[гликолипид]]егликолипиде. Они граде омотач назван [[гликокаликс]] („слатки омотач“). Улоге гликокаликса су да штити мембрану од оштећења, прима сигнале из околне средине, успоставља комуникације између ћелија и др. Под [[elektronski mikroskop|електронским микроскопом]] се види као сомотаст, маљав омотач приљубљен уз површину ћелије.