Сићево — разлика између измена

5.841 бајт додат ,  пре 4 године
 
Претпоставља се да је старо село временом расељено, а данашње Сићево настало је почетком [[18. век]]а од „збегова“. Постоји мишљење да су га формирали житељи села Сићева код [[Приштина|Приштине]] или истоименог села код [[Клина|Клине]] после [[Велике сеобе Срба|Сеобе Срба]] под вођством [[патријарх]]а [[Арсеније III Црнојевић|Арсенија III Чарнојевића]] ([[1690]]).<ref>Тања Милисављевић, Слободан Гавриловић ''ПРВА СЕЛА У СРБИЈИ'', Београд, 2007, [http://www.izdavackicentar.ds.org.rs/images/6_05%20sela%20u%20Srbiji_web.pdf Издавач Демократска странка-Истраживачко-издавачки центар], Приступљено 25. 4. 2013.</ref>
 
=== Сићево у праисторији ===
Територија [[Балканско полуострво|Балканског полуострва]] била је настањена од прадавних времена. [[Научник|Научници]] сматрају да су земље западне и [[средња Европа|средње Европе]] биле насељене већ у првом одсеку [[плеистоцен]]а ([[дилувиј]], [[ледено доба]]), а да се у областима Балканског полуострва [[човек]] појављује у периоду последње квартарне глацијације (Вирмска глацијација). У то доба хладне [[клима|климе]] пре више од 40.000 година, вечити [[лед]] спуштао се до 1.500 метара надморске висине. То су потврдила и недавно завршена археолошка истраживања двају пећина — ''Велике и Мале Баланице'' (од 2006—2010), у околини насеља Сићево у Сићевачкој клисури. Према тврдњама проф. др [[Душан Михаиловић (археолог)|Душана Михаиловића]], спроведена истраживања, на овом налазишту омогућила су прикупљање више хиљада алатки које је произвео прачовек-[[неандерталац]] који је живео на овом простору Србије у друштвеним заједницама од 10-15 чланова, од једне до три биолошке породице које су се углавном бавиле сакупљањем плодова и ловом.<ref>{{cite web | url = http://www.archeolog-home.com/pages/content/mala-balanica-cave-serbie-mysterious-new-human-coexisted-with-neanderthals.html| title = Mala Balanica Cave (Serbie) — Mysterious New Human Coexisted with Neanderthals| authorlink=| accessdate= 10. 5. 2012.}}</ref>
Ова истраживања допуњена су и проналаском из дубљих, старијих слојева, пећине Мале Баланице, где је откривена вилица [[хоминиди|хоминида]], још древније људске врсте, која је претходила [[Неандерталац|неандерталцу]]. Што значи да су исту пећину, али у различита времена, настањивала два типа [[прачовек]]а, највероватније пре више од 150.000 до 600.000 година.{{напомена|На основу остатака доње вилице хоминида — што је најстарији до сада пронађени траг о људском присуству у Сићевачкој клисури и на овом тлу, оријентационо је процењена старост ове насеобине, која је још у фази детаљних истраживања и проучавања.<ref>{{cite web | url = http://news.discovery.com/history/new-human-neanderthal-evolution-110505.html| title = Discovery News > History News > Mysterious New Human Coexisted with Neanderthals:Photos| authorlink=| accessdate= 10. 5. 2012.}}</ref>}}
 
Најновијим истраживањем Вилијама Ринка, из Канаде, утврђено је да је фосил вилице из Беланице стар најмање 397.000 година тј да је вероватно старији од 525.000 година, и да пронађена вилица представља најстарији источно-европски фосил средњоплеистоценских хоминида.<ref name="Hominin from Balanica"> Rink WJ, Mercier N, Mihailović D, Morley MW, Thompson JW, et al. (2013) ''New Radiometric Ages for the BH-1 Hominin from Balanica (Serbia): Implications for Understanding the Role of the Balkans in Middle Pleistocene Human Evolution.'' PLoS ONE 8(2): e54608. doi:10.1371/journal.pone.0054608. [http://www.plosone.org/article/info:doi/10.1371/journal.pone.0054608 Plos One, Abstract], Приступљено 25. 4. 2013.</ref>
 
{{цитирање|[[Датотека:Sićevačka klisura pećina.JPG|left|250px]]''Оно што је можда и најинтересантније, ако би се утврдило будућим истраживањима, у једној од пећина у околини Сићева, онда би то могло значити да је у једном периоду неандерталски човек живео у практичној кохабитацији са савременим човеком на простору Сићевачке клисуре.<br />На то упућује пронађен део доње виличне кости, за који се верује да је најстарији остатак, јако примитивног човека, који је живео у балканској котлини. Добијени датуми у досадашњим студијама померају границе у проучавању еволуције човека. Истраживања су показала да је Балкан представљао „капију Европе“ и био једно од три рефугијална подручја где су људи, биљке и животиње нашли уточиште током глацијала''.<ref name="Hominin from Balanica"/>}}
 
== Положај и пространство ==