Примењена математика — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci; козметичке измене |
|||
Ред 3:
== Историја ==
[[Датотека:Elmer-pump-heatequation.png|right|thumb|Нумеричко решење топлотне једначине пумпе [[Математички модел|
Историјски, примењена математика се углавном састоји од [[Математичка анализа|примењене анализе]], пре свега [[Диференцијална једначина|диференцијалних једначина]]; [[теорија апроксимације]] (широко тумачење, укључује [[Репрезентација|репрезентације]], [[Aсимптотскa анализа|асимптотске]] методе, вариjационе методе и [[Нумеричка анализа|нумеричку анализу]]); и примењену [[Вероватноћа|вероватноћу]]. Ове области математике везане су директно за развој [[Класична механика|Њутнове физике]], а у ствари, разлика између математичара и физичара није строго направљена пре средине 19. века. Ова историја оставила је педагошко наслеђе у Сједињеним Америчким Државама: до почетка 20. века, предмети као што су [[класична механика]] чешће су предавани на одељењима примењене математике на америчким универзитетима, него на одељењима за [[Физика|физику]], механика флуида се и даље учи на одељењима примењене математике[[Finansijska matematika|. Квантитативне финансије]] се сада уче на одељењима за математику широм универзитета и [[Finansijska matematika|математичке финансије]] се сматрају пуном граном примењене математике.<ref>[https://thefinancialengineer.net/rankings/ Ranking of programs shows]</ref> Одељења за [[инжењерство]] и [[Информатика|информатику]] традиционално користе примењену математику.
Ред 12:
Не постоји консензус о томе шта су различите гране примењене математике. Такве категоризације су отежане због промене математике и науке током времена, успут универзитети организују одељења, курсеве и степена.
Многи математичари праве разлику између "примењене математике", која се бави математичким методама, и "примену математике" у оквиру науке и инжењерства. Биолог користећи модел становништва и применом познатих математике не ради примењену математике, већ је користи; Међутим, математички биолози су поставили проблеме који су стимулисали раст чисте математике. Математичари, као што су [[Анри Поенкаре|Поенкаре]] и Арнолд негирају постојање "примењене математике" и тврде да постоје само "примене математике." Слично томе, не-математичари мешају примењену математику и апликације математике. Употреба и развој математике за решавање индустријских проблема се такође назива "индустријска математика".<ref><cite class="citation" id="CITEREFUniversity_of_Strathclyde2008" contenteditable="false">University of Strathclyde (17 January 2008), [http://www.maths.strath.ac.uk/applying/postgraduate/research_topics/industrial_mathematics ''Industrial Mathematics'']<span class="reference-accessdate">, retrieved <span class="nowrap">8 January</span> 2009</span></cite><cite class="citation" id="CITEREFUniversity_of_Strathclyde2008" contenteditable="false"></cite><span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fen.wikipedia.org%3AApplied+mathematics&rft.au=University+of+Strathclyde&rft.btitle=Industrial+Mathematics&rft.date =
Успех савремених нумеричких математичких метода и софтвера је довело до појаве рачунске математике, [[Рачунарска наука|рачунарске науке]] и рачунарског инжењерства, који користе [[Суперрачунар|рачунарство високих перформанси]] за [[Симулација (психологија)|симулацију]] појава и решавање проблема у науци и инжењерству. Они се често сматрју интердисциплинарним.
Ред 18:
== Корист ==
[[Датотека:Market_Data_Index_NYA_on_20050726_202628_UTC.png|right|thumb|[[Finansijska matematika|Финансијска математика]] се бави моделирањем финансијских тржишта.]]
Историјски, математика је најважнија у [[Природне науке|природним наукама]] и [[Инжењерство|инжењерству]]. Међутим, после [[Други светски рат|Другог светског рата]], поља изван физичких наука су проузроковале стварање нових области математике, као што су [[Теорија игара|
Појава рачунара је омогућила нове апликације: проучавање и коришћење новог рачунара и саме технологије ([[информатика]]) при решавању проблема који се јављају у другим областима науке ([[рачунарска наука]]), као и у математици рачунања (на пример, [[теоријска информатика]], [[Симболичко рачунање|рачунарска алгебра]], [[нумеричка анализа]]). [[Статистика]] је вероватно најраспрострањенија математичка наука која се користи у [[Друштвене науке|друштвеним наукама]], али и у другим областима математике, посебно у [[Економија|економији]], и то доказује све њене корисности у овим дисциплинама.
Ред 25:
Академске институције нису доследни начину на који групишу и праве курсеве, програме и степене у примењеној математици. У неким школама постоји једно математичко одељење, док други имају засебна одељења за примењену математику и (чисту) математику. Веома је уобичајено за одељења за статистику да буду одвојена у школама са постдипломским програмима, али многе само основне институције рачунају статистику под одељењем математике.
Многи програми
Неки универзитети у [[Уједињено Краљевство|Уједињеном краљевству]] држе одељења ''примењене математике и теоретске физике'',<ref>For example see, [http://www.tait.ac.uk/History.html The Tait Institute: History (2nd par.]</ref> али сада много ређе имају одвојена одељења за чисту и примењену математику. Значајан изузетак је Одељење за примењену математику и теоријску физику на Универзитету у Кембриџу, где су Лукасовски професори математике, прошли носиоци су [[Исак Њутн]], [[Чарлс Бебиџ]], [[Џејмс Лајтхил]], [[Пол Дирак]] и [[Стивен Хокинг]].<span class="cx-segment" data-segmentid="139"></span>
Ред 36:
=== Рачунарска наука ===
[[Рачунарска наука]] обухвата примењену математику (посебно [[Нумеричка анализа|нумеричку анализу]]), [[Информатика|информатику]] (нарочито [[Суперрачунар|
=== Информатика ===
Ред 53:
[[Математичка економија]] је апликација математичких метода које представљају теорије и анализирају проблеме у [[Економија|економији]]. Примењене методе се обично односе на нетривијалне математичке технике или приступе. Математичка економија се заснива на статистици, вероватноћи, математичком програмирању (као и на другим рачунским методама), операционим истраживањима, теорији игара, и на неке од метода математичке анализе. У том смислу, подсећа на (али се разликује) [[Finansijska matematika|финансијску математику]], други део примењене математике.
Према [[Математички субјекат класификације
: Теорија игара, економија, социјална и науке понашања<br />
са [[MSC2010]] класификацијом за "[[Теорија игара|теорију игара]]"
=== Друге дисциплине ===
Линија између примењене математике и појединих области примене често је замагљена. Многи универзитети предају математичке и статистичке курсеве ван одговарајућих одељења, у одељењима и областима, укључујући [[бизнис]], [[инжењерство]], [[Физика|физику]], [[Хемија|хемију]], [[Психологија|психологију]], [[Биологија|биологију]], [[Информатика|информатику]], [[Рачунарска наука|рачунарску науку]] и [[Математичка физика|
== Види још ==
* [[Чиста математика]]<br />
* [[Индустријско друштво и примењена математика]]<br />
== Референце ==
Ред 68:
== Спољни линкови ==
* [http://www.siam.org/%20Society%20for%20Industrial%20and%20Applied%20Mathematics Индустријско друштво и примењена математика] (СИАМ) је професионално удружење посвећенo промовисању интеракцијe између математике и других научних и техничких заједница. Поред организовања и спонзорисањa бројниh конференција СИАМ је главни издавач истраживачких часописа и књига у примењенoj математици.
[[Категорија:Примењена математика]]
| |||