Уз то, његова основна идеја је била идеја Југословенства. Сматрао је да нема праве Југославије без [[Бугарска|Бугарске]], ни просперитета јужнословенским народима без заједничке државе.
Значајан је и Љотићев став према Јеврејима, иако ништа од тог става није ушло у званични програм [[Збор|Збора]]. Љотић је у суштини био јудеофобичан и ционистаантициониста. Он је веровао у аутентичност “Протокола сионских мудраца” и постојање јеврејског плана о владању светом. Иако је у [[Збор|Збору]] било чланова са изражено антисемитским ставом, нпр. генерални секретар Милорад Мојић који је превео Протокол сионских мудраца, и због тога био осуђен, написао је у брошури штампаној у Београду 1941. да се “јеврејство мора брзо и енергично ликвидирати, јер у противном случају неминовна је пропаст хришћанске цивилизације и хришћанског света”, Љотићев став се значајно разликовао од њихових. Говорио је да не треба да се разбијају јеврејске главе, него јеврејски планови. На Љотићев став према Јеврејима има и интелектуалних утицаја, пре свега Мораса. Утицајни су били и економски мотиви. Ту се мисли на искуства из доба Љотићевог рада на организовању задруга, а у вези са монополима у неким пољопривредним делатностима, које су добрим делом држали Јевреји.
После пораза 1941. и распада Југославије, Љотићева духовност и мистицизам су све израженији. Желео да да Збору нову идеолошку суштину, засновану на православним начелима. У том духу су његова тадашња обраћања на радију и писма.
==Други светски рат, распад Југославије и грађански рат==
