Вртни град — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
Поправљене везе: Франкфурт → Франкфурт на Мајни |
||
Ред 17:
Непосредни резултат вишедеценијских напора Ебенизера Хауарда да обезбеди законодавну и финансијску потпору државе и да ангажује приватни капитал била је изградња два вртна града – Лечворта (1903) и Велвина (1920), оба у субурбаној зони Лондона. Поред тога, његове идеје представљају основу за низ урбанистичких решења за вртна предграђа (Хемпстед, 1909) које су током првих деценија XX века извели [[Бари Паркер]] и [[Рејмонд Анвин]] – архитекте које је Хауард ангажовао да ураде пројекат за први вртни град, Лечворт.
Сагледан у историјској перспективи, вртни град је један у низу урбанистичких концепата који су настали као реакција на нехумане и нехигијенске услове живота у радничким насељима. Тај низ почиње идејама [[Утопија|социјалиста-утописта]] (фаланге као мале радничке општине), а кулминира масовном индустријском изградњом социјалних станова, започетом у периоду између два светска рата (пројекти [[Ернст Мај|Ернста Маја]] реализовани у [[Франкфурт на Мајни|Франкфурту]] 1926–1930). Хауардове идеје су у Великој Британији представљале полазну основу за планирање нових малих градова и уређење предграђа – намењених, пре свега, средњем слоју; у ширим размерама, то је први урбанистички концепт који је експлицитно указао на значај зелених површина у модерним индустријским градовима.
Многе [[Европа|европске]] земље су примењивале варијације идеје вртног града. У [[Немачка|Немачкој]] је, на пример, на тим принципима изграђено предграђе Хелерау у [[Дрезден]]у [[1909]]. године. Овај концепт је присутан, у целости или делимично, и у многим другим деловима света (у [[Сједињене Америчке Државе|САД]], [[Канада|Канади]], [[Шведска|Шведској]], [[Јапан]]у, [[Израел]]у итд.), а значајан је и због свог утицаја на концепте који су се појавили касније. Примена ове идеје је била најинтензивнија у првих 60 година двадесетог века.
| |||