Словенско насељавање Балканског полуострва — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 144:
Податке о пореклу [[Хрвати|Хрвата]] и [[Срби|Срба]] и њиховом доласку на [[Балканско полуострво]], осим домаћих хроника сумњивог порекла и садржаја доноси још само [[списак византијских царева|византијски цар]] [[Константин VII Порфирогенит|Константин Порфирогенит]] у свом делу ''„[[De administrando imperio|О Управљању Царством]]“'' ({{јез-лат|De administrando imperio}}) писаног средином [[10. век|X века]]. На основу података и легенди које износи Порфирогенит може се закључити да су Срби и Хрвати са подручја [[Источна Немачка|некадашње Источне Немачке]], [[Пољска|Пољске]] и [[север]]а [[Чешка|Чешке]] стигли на Балканско полуострво током владавине цара [[Ираклије|Ираклија]] (610—641.), прецизније у њеној другој половини односно након [[Опсада Цариграда (626)|комбиноване опсаде Цариграда 626. године]].
 
Поразивши Аваре, Срби прелазе Дунав и насељавају се у Далмацију.
Највероватније је Ираклије понудио Хрватима да у његово име протерају Аваре из [[Далмација (римска провинција)|Далмације]] уз дозволу да се у њој потом населе, што су они и учинили. Потом су и Срби, вероватно после [[632]]. године када се српски кнез [[Дерван]] придружио [[Само|Самовом племенском савезу]], дошли на Балканско полуострво населивши простор између грубо повучене линије [[Скадар]]-[[Стари Рас|Рас]]-[[Ваљево]]-[[Шабац]] на [[исток]]у и река [[цетина|Цетине]], [[Плива|Пливе]] и [[Врбас (ријека)|Врбаса]] на [[запад]]у.
 
<gallery>