Луцидни сан — разлика између измена

[[Датотека:Antonio_de_Pereda_y_Salgado_-_The_Knight's_Dream_-_WGA17164.jpg|right|thumb|400x400px|Antonio de Pereda y Salgado ''The Knight's Dream'']]

 

Луцидан сан је било који [[сан]] у којем је човек свестан да спава. У односу на ову појаву, Грчки филозоф [[Аристотел]] приметио је: "често када се спава, има нешто у свести која говори да је оно што садашњост представља само сан". Један од најранијих референца на личним искуствима са луцидним сновима је била од стране[[ Marie-Jean-Léon, Marquis d'Hervey de Saint Deny]]

Особа која је направила термин је холандски психијатар и писац [[Фридрик (Вилем) Ван Иден]] (1860-1932). У луцидном сну, сањар има веће шансе да изврши одређени степен контроле над његовом учешћем у сну или може бити у стању да манипулише своја имагинарна искуства у окружењу сна. Луцидни снови могу бити реални и [[живи.]] Показало се да постоје веће количине бета-1 фреквенцијског опсега (13-19 Hz) мождане активности доживљене од стране луцидног сањара, стога постоји повећана количина активности у [[паријеталним режњевима]] што луцидно савање чини свестним процесом.

Скептици феномена указују да то није стање сна, али јесте кратке будности. Други истичу да не постоји начин да се докаже истинитост луцидног сна осим да питамо сањара. Луцидно сањање је научно истражено, са учесницима који обављају унапред одређене физичке одговоре док доживљавају луцидни сан.

== Историја науке ==

Прва књига која је признала научни потенцијал луцидних снова је [[Marquis d'Hervey de Saint-Denys]]'s 1867 Les Reves et Les Moyens de Les Diriger: Observations Pratiques. Ова француска публикација, изворно објављена анонимно, преводи се као "Снови и начини да их одредимо: практична запажања". У књизи су објашњена сопствена искуства Сент Дениса, али је и обимна у студију о феномену луцидног сањања. Касније,[[Грин Салина]] 1968 студијска књига луцидних снова анализира главне карактеристике таквих снова, са прегледима раније литературе на ту тему и укључивањем нових података од ње саме. Она је закључила да се категорија искуства луцидних снова доста разликује од обичних снова, и предвидела је да ће се испоставити да буду повезани са [[сном брзих покрета очију]] (РЕМ спавање). Гринова је такође била прва која је повезала луцидне снове са појавом [[лажних буђења.]]

[[Норман Малколм]]<nowiki/>ов (филозоф) 1959. текст о сањању је тврдио да не постоји могућоност да се провери тачност извештаја снова. Он истиче "Једини критеријум истините изјаве да је неко имао одређен сан је, у суштини, његов, тако он каже". Спознаја да покрети ока наступају у сновима може утицати на очи сањара обезбеђујући начин да се докаже да акција договорена током буђења може бити опозвана и обављена једном у луцидном сну. Први доказ овог типа је отривен крајем 1970-их од стране британског [[Парапсихологија|парапсихолога]] Кеит Херна. Волонтер по имену Алан Ворсли користио је покрете ока да сигнализира појаву луцидности, које су снимљене од стране [[полисомнографијских]] машина.

Хернијеви резулати нису били широко распрострањени. Први [[рецензиран]] чланак је објављен неколико година каснијеод стране[[ Стивена ЛаБеџа]] на[[ Универзитету Станфорд]], који је самостално развио сличну технику као део своје докторске дисертације. Током 1980-их, још научних доказа о луцидним сновима су настала тако што су луцидни сањари били у стању да покажу истраживачима да су свесни у стању сна (опет, пре свега користећи сигнале покретима очију). Осим тога, развијене су технике које су експериментално доказане, да побољшају могућност постизања овог стања.

Пол Толеј, један онеирологист и гешталт теоретичар положио је епистемолошку основу за истраживање луцидних снова. Његов рад је био положен на предњем плану за даљи истраживање категоризације шта је луцидан сан. Толеј (1980, 1981) дефинише седам јасних,различитих услова које сан мора да испуни да би се дефинисао као луцидан сан:

# Свест о способности да се доносе одлуке;<br>

# Свест о животној средини сна; <br>

# Свест о концентрацији и фокусу (субјективна јасноћа тог стања).<br>

Да сан да буде луцидан како је дефинисано Толеј, она мора да испуни свих седам фактора заједно. Толеј замењује реч 'Klarheit' (јасноћа) са речју "свести", која је познат и централни појам у теорији [[Гешталт терапија|Гешталт терапије]] и сасвим добро описује субјективни доживљај свесног стања сна (луцидно сањање- снови јасноће).

== Покретање ==

Луцидан сан може почети од много начина. Сан-покренут луцидан сан (D.I.L.D., енгл.) почиње као нормалан сан, где сањар на крају закључи да је то сан. Будан-покренут луцидан сан (W.I.L.D., енгл.) настаје када се сањар пролази од нормалног будног стања у директно стање сна, без видљивог тока у свесном стању. Будан-покренут луцидни сан се јавља када спавач уђе у РЕМ фазу са непрекинутом самосвести директно из будног стања.

"Индукција самосвести у сновима кроз фронтално ниске стимулације гама активности", од стране Урсуле Вос, објављена је на мрежи 11. мај 2014 у [[Nature Neuroscience|''Nature Neuroscience'']]. Популарнни научни извештај овог члана на [[сајту IFLS]], су забележили: "аутори виде потенцијал луцидних снова да помогну људима са пост-трауматским стресним поремећајем ([[Посттрауматски стресни поремећај|PTSD]], енгл.) или на други начин склоним [[Кошмар|ноћним морама]] да своје страхове сведу под контролом."

=== Пре-луцидан сан ===

Пре-луцидни сан је онај у којем сањар пита "Да ли сам спавао и сањао?". Сањар може или не може доћи до исправног закључка. Таква искуства се обавезно јављају људима који намерно пкушавају да постигну луцидност у сновима, али може да се јави спонтано онима без претходног намере да се постигне луцидност у сновима.

== Истраживање и клиничке примене ==

=== Неуробиолошки модел ===

[[Неуролог Аан Хобсон]](J. Allan Hobson, енгл.) је претпоставио шта би могло да се дешава у мозгу у току луцидности. Први корак луцидног сањања препознавање да човек спава. Ово признање може доћи у [[дорзолатералном префронталном кортексу]], који је један од ретких области дезактивираног током РЕМ фазе сна и где се јавља [[рад меморије]]. Када се ово подручје активира и признавање сањања догоди, сањар мора бити опрезан и да пусти да се сан настави, али да буде довољно свестан да запамти да је то сан. Док се одржава ове равнотежа, [[Варолијев мост|амигдала]] и [[Варолијев мост|парахипокампални кортекс]] могу бити мање интензивно активирани. Да бисте наставили интензитет халуцинације сна, очекује се да [[Варолијев мост|понс]] и [[Варолијев мост|парието-окципитални спој]] остану активни.

У студији коју врши Стивен ЛаБерж, четири особе су или певали док су сањали или су бројали док сањали. ЛаБерж је утврдио да је десна хемисфера више активна током певања и да је лева хемисфера више активна током бројања. Ови резултати подсећају на сличне закључке у особама које су биле будне. Ова студија је била претеча на питање на које је ЛаБерж одувек покушавао да одговори, да ли постоји стање мозга за луцидан сан? Физиолошки снимци као електроенцефалограмс (ЕЕГ) показалли су да луцидни снови почињу у Кретању брзог ока (РЕМ) фази сна. У ствари, више студија које је предводио ЛаБерж су само показала да се луцидни снови догађају у РЕМ фази. Ипак није немогуће да се луцидни снови јављају у било којој другој фази сна, због чега су физиолошки тестови веома драгоцени за ову тему. Полисомнографија је још једна корисна физиолошка студија да се спроведе јер прикупља податке из бројних извора, неминовно компликује све информације да би истраживач добро био доброг разумевања људске физиологије, док појединац доживљава луцидни сан. Полисомнографија бележи ваше мождане таласе, ниво кисеоника у крви, откуцаја срца и дисања, покрета очију, покрета ногу и многе друге променљивости током студија. Преко полисомнографских технологија ЛаБерж, Левитан и Демент (1986) упоредили су покрете ока, срца, крвног притиска и потенцијала коже у оба луцидна и не-луцидна сна и показали да се за луцидне снове који се догађају у РЕМ фази карактерише повећање физиолошке активације.

]]

=== Лечење ноћних мора ===

Претпоставља се да оболели од [[Кошмар|ноћних мора]] имају користи од могућности да буду свесни да су заиста у стању сна. Студија је изведена 2006. године која је показала да је третман терапије луцидних снова био успешан у смањивању фреквенције кошмара. Овај третман се састојао од изложености идеје, мајсторства технике и вежба луцидности. Није било јасно за шта су аспекти лечења одговорни кад се радило о превазилазењу ноћних мора, иако је третман у целини био успешан.

Аустралијски психолог Милан Цолић је истраживао примену принципа из [[Наративна терапија|наративне терапије]] са клијентом који има луциднни сан, како би се смањио утицај не само ноћне море током сна, већ и депресије, самоповређивања и других проблема у будном стању. Цолић је утврдио да клијенти који преферирају правац својих живота, као што је утврђено у току терапијских разговора, могу умањити узнемирујућ садржај снова, док разумевање о животу-и чак ликовима-из луцидних снова могу се позивати на "стварни" живот са означеним терапијским предностима.

Психотерапеути су луцидно сањање одредили као апликацију за терапију. Студије су показале да се током индуковања луцидног сна понављају ноћне море које се могу ублажити. Ово олакшање је нејасно, да ли је због луцидности или способност да се мења сам сан. Студија коју обавља Виктор [[Спурмејкер]] (НЛ) и ван ден Боут (2006) оцењује ваљаност третмана луцидног сна(LDT, енгл.) код патње од хроничних ноћних мора. LDT се састоји од експозиције, мајсторства и луцидност вежби. Резултати третмана луцидних снова су открили да је учесталост третираних група ноћних мора опао. У другој студији, Спурмејкер, ван ден Боут и Меијер (2003) су истраживали третман луцидног сањања за ноћне море тестирањем осам особа која су добила једночасовну индивидуалну седницу, која се састојала од вежби луцидног сањања. Резултати истраживања су показали да се фреквенија ноћних мора смањила и квалитет сна се незнатно повећао. Холзингер, Клош и Салет успели су да студију психотерапије уведу под радним називом 'спознаје током сањања - терапеутска интервенција у ноћним морама ", која је укључивала 40 особа, мушкараца и жена, 18-50 година, чији је квалитет живота знатно измењен од стране ноћних мора. Испитаници су користили гешталт терапију и 24-оро од њих су учили да уђу у стање луцидног сањања од Холзингера. Ово их је намерно научио како би променио ток њихових ноћних мора. Особе су онда пријавиле умањење њихових ноћних мора распрострањености од 2-3 пута недељно на 2-3 пута месечно.

=== Перцепција времена ===

Године 1985., Стивен ЛаБерж обавља пилот студију која је показала да је [[перцепција времена]], док броји време луцидног сна, отприлике иста као у будном стању. Луцидни сањари изброје десет секунди, док сањају, сигнализирају почетак и крај пребројавања са сигналом ока, што је унапред договорено, мерено [[електроокулограмским]] снимањем. ЛаБержове резултате потврђени су од стране немачког истраживача у 2004. Немачка студија, од стране Д. Ерлачера и М. Счредла, такође је простудирала моторну активност и нашла дубоке кривине колена које се 44 одсто више да обављају док луцидно сањате.

=== Свест и резоновање ===

 

Док су контрола сна и свест сну у корелацији, ЛаБерж је пронашао да снови показују једно јасно, без капацитета за друго; Такође, у неким сновима где је сањар луцидан и свестан могао је да врши контролу. Године 1992, у студији Деирдре Барета испитивано је да ли луцидни снови садрже четири "Поуке" луцидности:

* Сањар је свестан да сања<br>

* Објекти нестају након буђења<br>

* Физичке законе не треба примењивати у сну <br>

* Сањар има јасну успомену у свету будног

Барет је нашао мање од четвртине луцидности које излажу све четири ставке. Сродна и узајамна категорија снова који су луцидни у погледу неких од ових четири закључка, али промашене реализације "ја сањам" је такође изјављена. Резултати на овим Поукама и правилно идентификовање искуства као сан повећавају се са искуством луцидности. У каснијој студији у Баретовој књизи, [[Комитет сна]], описује се како су неки искусни луцидни сањари научили да се сете конкретних практичних циљева као што су уметници који траже инспирацију и траже представу о сопственом раду када постану луцидни или компјутерски програмери у потрази за екраном са њиховим жељеним кодом. Међутим, већина ових сањара је имала много неуспеха уискуствима да се сете будних циљева пре стицања оваг нива контроле. Поред тога, студија случаја објављена у 2012. години указује на то да за време луцидног сна подручје мозга билатералног фронтополара (обично приписује процене сопствених мисли и осећања итд) пролази кроз повећање активности

== Скептицизам ==

Према речима др. Патрика МцНамара на [[Бостонском универзитету]], нема научног начина да знамо за сигурно да неко сања, осим да их пробуди и пита их. Професор [[Норман Малколм]] наставља и каже да је једини критеријум истините изјаве да је неко имао одређен сан је сањар који говори тако. Малколм даље описује луцидно сањање као апсурдно и немогуће, подсећајући нас на примеру, "Сањао сам да сам схватио да сањам, сањао да сам утицао на ток мог сна и онда сањао да сам се пробудио говорећи себи да се пробудим . "

Други истраживачи су описали феномен луцидног сањања не као део сна, већ кратког будно стања, или "микро-буђење". Експерименти[[ Стивена ЛаБержа]] користе "Перцепцију спољашњег света" као критеријум за [[будност]] док је студирао о луцидним сањарима. Иако је њихово стање сна потврђено са физиолошким мерењима, ЛаБерж признаје да је критеријум субјективан. Физиолошки, активност мозга током РЕМ фазе сна је сличан будности. [[Др Џон Алан Хобсон]] илуструје двосмисленост ових експеримената, јер ЛаБержови субјектими увек доживљавају свој луцидни сан док су у стању РЕМ фазе. Хобсон закључује да је луцидно сањање стање и будности и сањања. Сарадник, истраживач снова, Мајкл Счердл налази да је Хобсонов закључак превише поједностављиван, рекавши да је физиолошко стање луцидног сањара ближе другим стањима свести, као што су [[Медитација|медитације]], него будности.

== Историја културе ==

]]

Иако је дошла на увид јавности само у последњих неколико деценија, луцидно сањање није модерно откриће. Луцидно сањање је западан термин који се користи да означи праксу сличну [[Јоги Нидра]]. Карактеристична разлика је степен до којег се остаје свесан стварног физичког окружења, за разлику од окружења снова. У луцидном сањању, ми смо само (или углавном) свесни сна животне средине и имамо мало или нимало свести о нашој стварној животној средини. Концепт Јоге Нидра је веома древна традиција у Индији као што су хиндуизам и будизам. [[Кришна]] је често повезана са Јогом Нидром у епском Махабхаратату. Исто тако, многи јогији и Ришкиши треба да су доживели Јогу Нидру током свог живота. У модерним временима, Јога Нидра је доживљена од стране [[Swami Satyananda Saraswati]] када је живео са својим гуруом [[Swami Sivananda]] у Rишкешу. Он је почео да студира тантризам списа и после тренинга изграђен систем релаксације, који је почео са популаризацијом средином 20. века. Он је објаснио Јогу Нидра као стање ума између будности и сна која је отворича дубоке фазе ума, што указује на везу са древном [[тантричком]] праксом под називом Ниаса, при чему су [[Санскрит мантре]] ментално стављене у одређене деловетела, док медитира на сваком делу (у свом [[уму тела]]). Облик праксе научен од стране Swami Satyananda обухватају осам фаза (Интернализацију, [[санкалпе]], ротацију Свести, дах свести, Манифестацију супротности, креативну визуализацију и екстериоризацију).

Такође, у раном [[Будизам|будизму]] је била уобичајена пракса међу људима у монашким заједницама. Као што се чува у древној [[Сарвастивада]] школи о [[сабраности]] Тела у Мадијама агами, наводи се да монаси и монахиње у пракси буду у 'Разумевању четири положаја и стања бића у спавању или будности '. Документирано од 8. века, [[Тибетански будизам|тибетански будисти]] и [[Бонпо]] су вежбали форму снова јоге која је одржана за пуну будну свест док је у стању сна. Једна важна порука књиге је разлика између Dzogchen медитације свесности и снова јоге. Свесна [[Dzogchen]] медитација је такође из његових услова свести, контемплације и присуства. Свест током спавања и сна је повезана са Dzogchen праксом природне светлости. Ова пракса остварује само луцидне снове као секундарни ефекат за разлику-у супротности од Dream јоге, која има за циљ првенствено на луцидном сањању. Према будистичким наставницима, искуство луцидности нам помаже да схватимо нестварност феномена, који би иначе био огроман током сна или смртног искуства.

У западној култури, феномен се односи на грчког филозофа [[Аристотел|Аристотела]], који је написао: "често када се спава, има нешто у свести која изјављује да је оно тада што се представља само сан". Лекар[[ Гален]] користи луцидне снове у својој терапији. Такође, у писму [[Светог Августина Хипонског]] у 415 AD(енгл.) прича о сањарима, доктор Генадијус каже да се односи на луцидно сањање. Сањар је пријавио да није знао да је у свету снова, али човек кога је упознао у свом сну га је подсетио о томе и истакао да је његово искуство доказ живота после смрти.

]]

Рано уснимљен луцидан сањар био је филозоф и лекар [[Сер Томас Браун]] (1605-1682). Браун је био фасциниран светом снова и описао је своју способност луцидног сна у својој[[ Religio Medici]]: "... још у једном сну могу саставити читаву комедију,акцију, смејати се да самог себе пробудим.. ". Слично томе, [[Самуел Пепис]] у свом дневнику за 15. август 1665 бележи сан "у коме сам имао Лејди Каслмејн у рукама и био примљена за коришћење свих разонода са њом, а онда сам сањао да то не може бити у стварности, већ да је то само сан ". [[Маркус д Хервеј Сант-Денис]] тврди да је могуће да било ко научи да сања свесно. У 1867. је објавио књигу Les Rêves et les moyens de les diriger; observations pratiques("''Снови и како да их водиш; Практична запажања''"), у којој је документовано више од двадесет година његовог истраживања снова.

Термин луцидног сањања је измислио[[ холандски]] аутор и [[психијатар]] [[Фредерик ван Иден]] у свом чланку 1913 "Студија о сновима". Овај рад је био веома жижа анегдота и не прихваћена од стране научне заједнице. Неки сматрају ово погрешним називом, јер то значи много више од само "јасног или живог" сањарења. Алтернативни израз свесног сањања избегава ову конфузију. Међутим, термин луцидан је користио ван Иден у смислу "увида", као у фрази интервала луцидности примењује се на неко привремено опроштење од [[Психоза|психозе]], више него као позивање на опажања квалитета искуства, која могу или не морају бити јасна и живописна.

Током 1950-их, у Сенои([[:en:Senoi|Senoi]], енгл) ловци-сакупљачи из [[Малезија|Малезије]] су пријавили да интензивно користе луцидно сањање да осигурају ментално здравље, иако су касније студије побиле ове тврдње.

А 2012 извештај [[Би-Би-Си]]-a тврди да је "интерес за луцидно сањање порасло у последњих неколико година", а поткрепљено је са примерима многих [[апликација смарт телефона]] које постоје да помогну људима да доживљавају ову појаву. Једна такав апликација је у шест недеља преузето пола милиона пута , наводи се у извештају.

== Други повезани феномени ==

]]

=== Брзо покретање очију (РЕМ фаза) ===

Када нека особа сања, очи се померају брзо. Научно истраживање је утврдило да ови покрети очију одговарају правцу где сањар "гледа" у сну . Ово је омогућило обучене луцидне сањаре да комуницирају са истраживачима док сањају помоћу сигнала покрета очију.

=== Лажна буђења ===

У лажним буђењима особа сања да се пробудила. Сањар се лажно буди често у сличној соби где је он / она заспао. Ако је особа била луцидна, често верује да она више не сања и да започиње своју јутарњу рутину. Сањар остаје наиван у сну, док не схвати да се није заиста пробудио или док се не пробуди (било лажно или стварно).

=== Парализа сна ===

Током сна тело је паралисано као механизам заштите за спречавање кретања које се јављају у сну од изазивања физичког тела да се креће. Међутим, овај механизам се може активирати пре, током или након нормалног спавања док се мозак буди. То може довести до стања где се у пробуђеном стању тело осећа паралисао. [[Хипнагогик халуцинација]] може се јавити у овом стању, посебно оне аудитивне хауцинације. Ефекти парализне сна укључују осећај тежине или неспособност да се померају мишићи, осећај журбе или пулсирајућу буку и кратак хипнагогик или хипнопомпичне слике.

=== Искуства ван тела ===

Искуства ван тела (ОBR или понекад OOBE,енгл.) је искуство које обично подразумева осећај лебдења изван нечијег тела и у неким случајевима, опажање нечијег физичког [[Људско тело|тела]] са места изван нечијег тела ([[аутоскопија]]). Отприлике један од десет људи тврди да су имали искуства ван тела у неком тренутку у њиховим животима. Научници уче о овом феномену.Посао неуролога указује на то да се таква искуства генеришу истим механизмима мозга који узрокују луцидне снове.

Упркос неким сличностима у својој феноменологији и индукцијским методама, ЕЕG(енгл.) студије не сугеришу једнакост између OBE и луцидних снова. Луцидност је снажно повезана са нивоом 1 РЕМ фазе сна, али OBE су далеко мање доследни, производећи ЕЕG трагове који на разне начине могу да личе на 3.фазу сна, пробуђену фазу,фазу док су очи затворене или на друге некатегоризоване фазе. Међутим, иако ово може сугерисати да су субјективни OBE-ови врста луцидног сна који се одржава у окружењу сна, које имитира стварно окружење сањара, ово заостаје у подржавању идеје да неки свесни облик сањара заправо напусти тело и перципира своју спољну средину док је још у стању спавања.

== Учесталост ==

{| cellspacing="4" class="toccolours" style="float: left; margin-left: 0em; margin-right: 1em; font-size: 94%; background:#white; color:black; width:30em; max-width: 30%;"

|}

Током већине снова, сањар није свесан да сања, без обзира колико апсурдан или ексцентричан је сан. Разлог за то није утврђен, не постоји очигледан одговор. Било је покушаја из различитих области психологије да се пружи објашњење. На пример, неки заговорници [[дубинске психологије]] указују на то да ментални процеси спречавају критичку процену реалности унутар снова.

Неке [[Физиологија|физиолошке]] студије показују да "део видети значи веровати" у мозгу се дешавају током било ког менталноф стања. Ако мозак доживљава нешто са великом јасноћом и интензитетом, он ће поверовати да ли је реално, чак и када спава. Свест снова је сличан оној на будној [[Халуцинација|халуцинацији]]. Снови или халуцинатне слике изазване мозгом сматрају се правима, чак и ако су фантазије. Импулс да прихвати искуство као право је толико јако да сањар често измисли меморију или причу да заташка један неподесно или нереални догађај у сну. На пример, "Тај човек има две главе!" обично не следи са "Мора да сањам!" али са нешто попут: "Да, прочитао сам у новинама о овим познатим повезаним близанце." Други пут ће бити објашњење да смисла да изгледа врло логично. Међутим, када се сањар пробуди, он / она ће схватити да је прилично или чак потпуно апсурдно.

[[Датотека:Zhuangzi-Butterfly-Dream.jpg|right|thumb|287x287px|[[Чуанг Це|Zhuangzi]] сањајући лептира]]