Фулк I Јерусалимски — разлика између измена

'''Фулк I Јерусалимски''' или '''Фулк V Анжујски''' (1089/1092 - 13. новембар 1143. [[Ако (град)|Акра]]) био је гроф Анжуја (1109—1129) и [[краљевина Јерусалим|јерусалимски краљ]] од 1131. године до смрти.

 

Рођен је око 1090. године. Отац му је био [[Фулк IV Анжујски]], а мајка [[Бертрада од Монфорта]]. Као један од највиших француских барона, Фулк је владао [[грофовија Анжуј|Анжујском грофовијом]]. Лично ју је увећао освајајући острво Мен. Године 1128. стекао је и круну и издејствовао је за свога сина [[Жофри Плантагенет|Жофрија Плантагенета]] руку принцезе [[Матилда од Енглеске|Матилде]], наследнице Англонорманске Енглеске. Већ је три године био удовац када му је стигао позив из Свете земље.

 

[[Јерусалимска краљевина|Јерусалимски]] краљ [[Балдуин II Јерусалимски|Балдуин II]] је 1126. године имао већ 60 година. Није имао синова, само четири ћерке: [[Мелисенда Јерусалимска|Мелисенду]], [[Алиса Антиохијска|Алису]], [[Ходиерна од Триполија|Ходиерну]] и [[Жовета|Жовету]]. Како није имао наследника, наследила би га најстарија кћер, односно њен муж. Због тога није Мелисанду понудио [[Боемунд II од Антиохије|Боемунду]], наследнику [[Боемунд Тарентски|оснивача]] Антиохијске кнежевине, већ га је оженио Алисом. Муж најстарије Балдуинове кћери Мелисенде требало је да наследи краљевску круну. Балдуин се посаветовао са француским краљем [[Луј VI|Лујем]] који му је предложио Фулка. Дошавши у Палестину, Фулк је одмах организовао прославу венчања. Успешно се супротставио Англо-норманима и Капетима и објавио је да ће Балдуину бити веран до смрти. Заиста, тек пошто је Балдуина сахранио на Голготи, крунисао се за јерусалимског краља, заједно са Мелисендом у Цркви Светог Гроба (14. септембар 1131. година).

 

Одмах по Фулковом ступању на власт, крсташе је задесио велики губитак. Умро је [[гроф Едесе]], [[Жосцелин I од Куртноа|Жосцелин од Куртноа]]. Њега је наследио истоимени [[Жосцелин II од Едесе|син]] који није био ни изблиза способан као отац. Још горе прилике биле су у [[Кнежевина Антиохија|кнежевини Антиохији]]. Њоме је након неуспешне побуне Алисе против свога оца владала Констанца. Алиса је намеравала да преузме власт те је у помоћ позвала Жосцелина од Едесе и [[Понс од Триполија|Понса]], грофа Триполија. Барони, не желећи Алисину власт, позивају Фулка у помоћ. Фулк се са војском запутио према Антиохији, али му је Понс препречио пут повевши и своју жену, Фулкову полусестру Цецилију. Фулк је оружјем приморао Понса да се повуче и потом је ушао у Антиохију. Са собом је водио мноштво заробљених војника из Триполија. Понсу је брзо опростио, а Алисина сплеткарења прекинуо.

 

Исти Понс од Триполија који му се супротставио те године позвао га је у помоћ против туркоманских банди које су га опколиле усред Алаутских планина код тврђаве Монферан, педесетак километара источно од Тортоза. Фулк је најпре отишао у Триполи где га је Цецилија у сузама молила да спасе њеног мужа. Фулк је [[Битка код Монтферана|напао муслимане код Монферана]] и нанео им пораз.

 

[[Иго од Пуизјеа]], гроф [[Грофовија Јафа и Аскалон|Јафе]], припадао је краљевској породици пореклом из Орлеана. Још у младости је био близак са Мелисендом. Наставио је да је посећује и након што је постала краљица. Фулк, који је већ имао преко четрдесет година, убрзо је постао љубоморан на младог витеза. Осетивши то, Иго је окупио око себе одређени број барона те се племство убрзо поделило између присталица Ига и присталица јерусалимског краља. Сукоб се распламсао када га је гроф [[Готје од Цезареје]] на двору директно оптужио за издају и позвао га је на двобој. Иго је, међутим, побегао заказаног дана. Када је добио обећање да ће му бити суђено и да након суђења може слободно напустити Јерусалимску краљевину, вратио се у Јерусалим. Ту се љуто преварио јер га је страшно измрцварио неки витез из Енглеске. Иако је убица на мукама признао како краљ Фулк нема никакве везе са овим нападом, нико му није веровао.

 

У време Фулкове владавине у Свету земљу долази [[Јован II Комнин|Јован Комнин]], византијски цар који је сматрао да полаже право на [[Кнежевина Антиохија|кнежевину Антиохију]] коју су крсташи још током [[Први крсташки рат|Првог крсташког рата]] морали да предају [[Византијско царство|Византији]]. Већи сукоб са овом моћном државом спречен је смрћу цара Јована који је 1143. године грешком погођен стрелом у око. Исте године умро је и Фулк I. Дана 10. новембра 1143. године несрећно је пао са коња и од повреда умро. Смрћу Фулка I, [[краљевина Јерусалим]] је изгубила можда и последњег јаког владара. Његова смрт омогућила је Зенгију да формира веће походе који су резултирали [[Пад грофовије Едесе|падом грофовије Едесе]] и покретањем [[Други крсташки рат|Другог крсташког рата]].

 

== Литература ==

* Историја крсташких ратова - др [[Жељко Фајфрић]] (181-205)

 

{{Commonscat|Fulk of Jerusalem}}