Фернандо II од Арагона — разлика између измена

Крајем 15. века две водеће силе на Иберијском полуострву биле су Арагон и Кастиља. Кастиља је имала знатно већу територију од Арагона. Имала је око пет милиона становника са тенденцијом пораста, а од 1492. године држава се богати експлоатацијом нових америчких територија<ref>Алварес, Пећароман,. pp. 102.</ref>. Арагон је, са друге стране, бележио демографски пад. Имао је мање од милион становника. Брак између Фердинанда II од Арагона и Изабеле од Кастиље (1469) традиционално се сматра кључним догађајем за настанак шпанске државе.

Фердинанд и Изабела су заједно владали над обема краљевинама. Прва њихова мера било је оснивање Светог братства, локалне полиције у служби круне<ref>Алварес, Пећароман,. pp. 103.</ref>. Сем тога, њих двоје су предузели мере ради централизације државе. Реорганизацијом Већа Кастиље односно [[Кортеси|Кортеса]] у Толеду 1480. године. Још једна последица уједињења јесте увођење [[Шпанска инквизиција|Свете инквизиције]] у Кастиљу<ref>Алварес, Пећароман,. pp. 103.</ref>. Она је већ постојала у Арагону. [[Јевреји]] су 1492. године протерани из Шпаније ([[Гранадски указ|Гранадским указом]]) након чега се насељавају углавном у области источног Средоземља формирајући фардске заједнице. У спољашњој политици су такође били успешни. Држава је 1492. године проширена освајањем [[Гранадски емират|Гранадског султаната]]. Тиме је окончано осмовековно муслиманско присуство на полуострву. Након Изабелине смрти 1504. године, Фердинанд је владао Кастиљом као регент.

[[Споразум у Алкасови|Споразумом у Алкасови]] 1480. године Кастиља је предала Португалији права на искључиво присуство у Африци<ref>Алварес, Пећароман,. pp. 105.</ref>. Стога се Шпанија окреће ка западу и окупира [[Канарска острва]]. У име Кастиље, Ђеновљанин [[Кристифор Колумбо]] [[Откриће Америке|открива Америку]] октобра 1492. године. Убрзо су окупирана и Канарска острва. [[Споразум из Тордесиљаса|Споразумом у Тордесиљасу]] из 1494. године уз лично посредовање [[папа Александар IV|папе Александра IV]] је извршено разграничење између две круне. Португалији је припао простор тада још увек неистраженог [[Бразил]]а, а Шпанији остатак Америке.

Кастиљски Кортес је крунисао Изабелину ћерку [[Хуана I од Кастиље|Хуану]] за краљицу Кастиље. Њен супруг, [[Филип I од Кастиље|Филип I]], припадао је династији [[Хабзбуршка династија|Хабзбург]] као син [[Максимилијан I Хабзбуршки|Максимилијана I]] и [[Марија од Бургундије|Марије Бургундијске]]. Године 1506. Филип је проглашен краљем уместо Хуане која је била ментално болесна. Умро је исте године под непознатим околностима, највероватније од тровања које је наредио Фердинанд. Филипов син [[Карло V, цар Светог римског царства|Карло]] имао је само шест година те је Кортес, иако нерадо, морао доделити регентску власт Фердинанду<ref>Војна енциклопедија, том 1,. pp. 58.</ref>.

Шпанија је сада била уједињена као персонална унија под Фердинандом Арагонским. Фердинанд је водио агресивну спољну политику. Започео је шпанско освајање Наваре. Умешао се и у [[Италијански ратови|Италијанске ратове]] покушавајући да прошири шпански утицај на Апенинском полуострву. У [[Рат камбрејске лиге|Рату камбрејске лиге]] прикључио се светој лиги формираној за борбу против француске експанзије. Сукоб са Француском на југу Италије завршен је 1505. године споразумом у дворцу Блоа којим је Фердинанд потврђен за краља Напуља и Сицилије. Кастиљске трупе су 1512. године освојиле краљевину Навару<ref>Алварес, Пећароман,. pp. 109.</ref>. Француска је 1516. године потписала примирје и повукла се из Милана. Шпанска контрола призната је и у северној Навари. Фердинанд је умро исте године. Наследио га је [[Карло V|Карло I]].