|
Општина Житорађа налази се на југоистоку [[Србија|Србије]], у [[Топлички управни округ|Топличком округу]], на удаљености 10 -{km}- од коридора 10 који повезује Србију са [[Република Македонија|Македонијом]], [[Грчка|Грчком]] и даље са [[Далеки исток|Далеким истоком]]. Општина се налази на удаљености 35 -{km}- југозападно од [[Ниш]]а, и гравитира Нишу као економском, политичком и културном центру.
=== Историја ===
Први подаци о Житорађи као насељеном месту датирају из [[4. век]]а, откад се помиње стари [[византијско царство|византијски]] град ''Житорађско кале'' ({{јез-лат|Ad Herculum}}). Из овог доба потиче и сачуван је верски објекат ''Латинска црква'' надомак Житорађе.
Житорађа је [[1877]]. ослобођена од [[Османско царство|Турака]]. Ова година се сматра годином оснивања општине.
Посебно познати и атрактивни локалитети налазе се на планини Пасјачи—место звано ''Кале'' где су лоцирани остаци старог [[антички Рим|римског]] града ''Ад Херкулем'', затим у близини села Глашинца - место звано Глашинска чука, чувена ''Латинска црква'' која датира још из [[4. век]]а.
Rimski grad AD HERCULEM se nalazio XIV milja od NAISUSA(Nisa)...Glasinacka cuka je nalevoj obali Toplice zapadno od sela Glasinca i severozapadno od Zitoradje.Utvrdjenje je gradjeno u obliku polukruga...Zidovi su gradjeni od kamena i opeke,debljina na istocnoj strani je 2,05 m a na zapadnoj strani 1,5 m.Dimenzije utvredjenja su 114m(zapad-istok) X 266 m(sever-jug).
Zivojin navodi da je na istocnoj strani postojao bunar.
U knjizi Vladimira P Petrovica ,,Dardanija u rimskim itinerarima gradovi i naselja’’ (strana 89) pominje rimsko utvrdjenje na putu NAISUS-LISUS.To utvrdjenje se nalazi u blizini Glasinacke cuke(Glavsinacke) pod imenom AD HERKULEM...
,,Ад Херкулем (Ad Herculem), на Појтингеровој табли је
представљен у виду храма фланкираног са две куле, а од Наисуса је
био удаљен 14 миља (око 21 km). Јорданес га помиње као утврђење,
castrum Herculis, а наводи га и Прокопије. Смешта се на подручје
данашњег места Житорађа, на месту познатом као Главшинска чука,
где је још Каниц видео остатке тврђаве, које су касније евидентира-
ли археолози Т. Ђорђевић и А. Оршић-Славетић. Према резултатима
њихових истраживања, утврђење је било 226 метара дугачко и 111 ме-
тара широко, а уништено је до темеља 1926. године. Из овог места
потичу и два натписа. На основу удељаности наведеној на Појтин-
геровој табли, Ad Herculem се смешта надомак места Курвинград. ’’
Pojtingerova tabla.
U knjizi Vizantijski izvori za istoriju naroda Jugoslavije na strani 63 dat je spisak Prokopijev o obnovljenim utvrdjenjima za vreme vladavine Justinijana(Upravde).Medju ostalima se nalazi i AD HERCULEM.
Obnovljene:
Έρκουλα Ad Herculem 1 4 4 Κάλις Calis
Μουτϊ,ιανίχά- Mutziani Μιλλάρεκα Millareca 1 4 5
στελλον Castellum ' Δέδβερα Dedbera
Βούρδωπες Burdopes 1 4 4 a Χεσδούπαρα Hesdupara
Dalje pise ...
,, "Ερκουλα. Према Tab. V I I 4 Ad Herculem лежи на путу Naissus-Lissus,на 13 миљи од првог. C тим je у складу и lordanis Qetica 285, ed. Mommsen 131:per Castro Herculis transmisit Ulpiana. Kanitz, Rom. Studien 115, Ad Herculemидентификује са локалитетом Гласинце (Гласиначка Чука) код дан, села Жито-рађе на Топлици, што je сасвим оправдано. Miller, Itineraria 558, 571 Ad Herculemтражи на Морави, и то једном код Курвинграда, a другипут код Брестовца.Пошто je друм Naissus-Ulpiana ишао преко Прокупља, убикација код дан. Бре-стовца не долази у обзир.’’
CRKVA NA GLASINACKOM KALEU
Mihailo Milenkovic u knjizi ,,Neka zapazanja o ranovizantijskim utvrdjenjima na jugu Srbije’’ navodi zanimljiv detalj...
,,Од осталих
налаза могу се поменути опеке са обрнуто
утиснутим натписом Mavrianus и Христовим
монограмом, попут оних, нађених у Кур-
шумлији.25 Занимљиво је напоменути да су
на овим опекама уочени трагови пожара.’’
Olivera Ilic u svojoj knjizi ,,Paleohriscanski sakralni spomenici u manjim naseljima i utvrdjenjima u okolini Nisa’’(strana 123) Daje skicu osnove crkve.Ovu skicu je napravio A. Orsic Slavetic ,Belseske sa putovanja,Starinar.
Osnova crkve prema A. Orsicu-Slaveticu.
Crkva ima tri apside.Olivera iznosi...
,, У овом моменту не можемо са сигурношћу рећи да ли се
ради о тробродној базиликалној грађевини или је у питању једнобродна
црква са две бочне капеле.’’
Feliks Kanic ,, Srbija zemlja i stanovnistvo’’
Feliks Kanic opisuje crkvu Sv. Petra na Glasinackoj cuki(strana 288)...
,,Само 7 m дуга и 4 широка, она с подје-
днако широким слојевима опека и малтера и романичким назубљеним
кровним симсом представља изразит византијско-месемвријски тип,
који сам нашао и међу прокупачким споменицима и о коме ћу касније
казати нешто више. Доњи део je грађен великим плочама пешчаника,
нартекс недостаје, a полуобличасти свод само што се не сруши. У
једној ниши лево од олтара сачувани су остаци фресака. На средини су
лежали, покривени можда дарованим (?) фесовима, разлупани делови
трпезе и један богато скулптуриран архитектонски фрагмент античког
изгледа. ‘’
U daljem opisu iznosi da se daljim arheoloskim iskopavanjima moze utvrditi dali je ta crkva napravljena na starijem temelju,konkretno misli na Herkulov hram,jer je mozda sam kastrum(utvrdjenje) dobilo ime do njemu, Sto je i verovatno...
PRONADJENI PREDMETI NA PASJACI
Pronadjeni kovani novac na planini Pasjaca treba barem malo zaintrigirati nase naucnike i navesti ih da bolje ispitaju i istraze ovu oblast.
U prvom planu jeste simbol ,,K’’.Sa leve strane se vidi ali ne bas sasvim jasno A / N / N / O .Jasno se vidi oznaka TES sto oznacava mesto nastanka novcsa(TESALONIKI-SOLUN).
Sladjana Spasic isto to navodi ali detaljnije na strani 13 u knjizi ,,Rimski i vizantisjki novac sa lokaliteta Gradiste u Cukojevcu kod Kraljeva’’.
Detaljna analiza novca Sladjane Spasic.
,, Justinijan I (527ñ565) polufolis; 21 mm; 4,12 g. Inv. br. 2834. BMC
160-1. Kovnica Tesalonika.
Av. [DN IVSTINIANVS PP AV] . Bista cara spreda sa kacigom
i dijademom na glavi, poprsje pod oklopom i pla{tom, u desnoj ruci
dr`i glob sa krstom, a u levoj krst.
Rv. U sredini K, iznad krst, levo A / N / N / O , desno brojevi
koji ozna~avaju godine vladavine
XX[XVIII] .
TES’’
ZITORADJSKO KALE
Zitoradjsko kale je jedan od vrhova planine Pasjace , poznato kao Veliko kale,visina je 882 metara.Na njemu se nalaze zidine rusevina rimsko-romejskog grada.Grad je zahvatao 5-6 hektara povrsine.Zivojin ga opisuje....
,,Rusevine zida imaju malo elipsast oblik sa pravcem pruzanja duzeg precnika sever-jug i manjeg istok-zapad.Zid je skoro celim obimom vidljiv,debljina mu je pri vrhu 2,00 m a u osnovi oko 4,00 m.Visok je 0,5 – 1,00 m.Zidan je od lokalnih kamenih ploca povezanih krecom....’’
M. Garasanin i D. Garasanin, u kjnizi ,,Arheoloska nalazista u Srbiji’’, navode da su na jednom brdu jugozapadno od sela Zitoradja ustanovljeni ostaci rimskog utvrdjenja.
Zivojin navodi da su pronadjena par predmeta...
Za ova sada dva predmeta koja su prilozena na crtezu (kako su izgledala) ne zna se gde se nalaze...Ovaj crtez sam napravio po crtezu Zivojina Stanisavljevica (Zitoradja, strana 189)
U gore navedenoj knjizi Zivojina Stanisavljevica su naslikani jos neki predmeti:
-Metalno koplje (dizina 10 cm)
-Metalni kosir
-Metalna kopralja (mali riljac)
Prosirujemo taj spisak...
-Kovani novac Gordijana III
-Kovani novac Justinijana (vidi sliku-strana 139)
*Toponicka crkva se nalazi juzno od Zitoradjskog kalea.Zivojin Stanisavljevic navodi da se nalaze rusevine crkve koja je sluzila za potrebe stanovnsistva u Kaletu..Daje i dimenzije crkve
,,Njena paperta je duga 4 metara, srednji deo hrama je 8 metara a oltar svega 2 metara, dok je sirina crkve 5,70 metara.’’
Kaze da je pri otkopavanju nadjena garevina,sto znaci da je crkva spaljena i to verovatno prilikom najezde Slovena.Zidovi su od kamenih ploca visine0,50-1,00 metara.
*Grobovi sa urnama
M Garasanin i D Garasanin u knjizi ,,Arheoloska nalazista u Srbiji’’ pominju da su na brdu juzno od Zitoradja otkriveni grobovi sa urnama i da su to grobovi iz doba rima.
Zivojin Stanisavljevic zakljucuje...
,,To brdo juzno od sela moglo bi biti brdo zvano Mikin(Makin )breg,ali za ove urne niko iz Zitoradje nije znao da kaze nista.’’
*Atasa za situlu
U svom clanku ,, Rimski put NAISSUS-LISSUS’’ Miroslav C. Jocic navodi da je u Zitoradji nadjena atasa(drska) za situlu (vedrica)koja je imala oblik glave Silena.
=== Образовање ===
| 