'''Династија ЈуанЈуен''' или '''Монголска династија''' је назив за период у којем је [[Кина|Кином]] по први пут у историји владала династија страних освајача.
Иако је [[монголи|монголски]] владар [[Џингис-кан]] освојио сјеверну Кину почетком [[13. век|13. вијека]], тек је његов унук [[Кублај-кан]] успио да доврши освајање Кине, односно јужног дијела који је био под [[Династија Сонг|династијом Сонг]]. Године [[1271]]. се прогласио кинеским царем и формално установио династију.
Раздобље династије ЈуанЈуен је било релативно кратко, али се под управом монголских царева Кина поновно ујединила, економски опоравила и дошла у додир с цијелим низом других народа и култура. У том је периоду Кину посјетио [[Марко Поло]].
Како су се цареви династије ЈуанЈуен све више синизирали, тако је нестајао њихов утицај међу другим монголским кановима. У међувремену су их кинески поданици и даље сматрали страним узурпаторима те су године [[1368]]. истјерани из Кине од стране Таизија, оснивача [[Династија Минг|династије Минг]].
Остаци династије ЈуанЈуен су владали [[Монголија|Монголијом]], да би у [[17. век|17. вијеку]] формално власт предали манџурској [[Династија Ћинг|династији Ћинг]].
