Галадријела — разлика између измена

Галадријела је [[Вилењаци (Толкин)|Вилењакиња]], једна од најстаријих припадника те врсте у [[Средња земља|Средњој Земљиземљи]]. У време одвијања радње „Господара прстенова“, она је једини преостали потомак [[Нолдори|Узвишеног краља]] [[Финве]]а и једини преживели учесник бекства из [[Валинор]]а, догађаја који се одиграо око 7000 година раније. Због своје мудрости и лепоте била је изузетно поштована међу Вилењацима и називана је највећом од свих [[Нолдори|Нолдора]], изузев [[Феанор]]а.

=== Одлазак у Средњу Земљуземљу ===

Када је [[Моргот]], Мрачни Господар и непријатељ Валара, уништио Два Дрвета и украо Силмариле, притом убивши краља Финвеа, Феанор, његов син, одлучио је да га прати у Средњу Земљуземљу да му се освети. Велики број Нолдора му се прикључио, укључујући и Галадријелу, њеног оца и браћу. Ипак, она није учествовала у родоубијању које се десило када су Нолдори хтели да преотму лађе Телера. Није наставила пут морем са Феанором, већ је заједно са својим стрицем [[Финголфин]]ом прешла преко опасних ледених пространстава на северу и тако доспела у Средњу Земљуземљу. Њен отац Финарфин је одустао од тог марша и вратио се у Валинор, где је владао као краљ Нолдора, након смрти Финвеа.

По доласку у [[Белеријанд]], највећу област Средње Земљеземље, Галадријела је боравила у вилењачкој шуми [[Доријат]]. Тамо је валадао Тингол, стриц њене мајке, тако да је била добродошла. У Доријату се спријатељила са краљевом женом [[Мајари (Арда)#Мелијана|Мелијаном Мајом]], од које је научила много о Средњој Земљиземљи.

Финрод и Ородрет, Галадријелина браћа, живели су и владали у Нарготронду, који се налазио западно од Доријата. Она је тамо боравила у једном периоду. Током ратова против Моргота, Финрод и Ородрет су погинули, као и Финголфин, Фингон и Тургон. Тако је Галадријела остала једини преживели Финвеов потомак у Средњој Земљиземљи.

Морготов највећи слуга [[Саурон]] преузео је намеру свог господара да освоји Средњу Земљуземљу. Галадријела је схватила да се зло пробудило на истоку, и она и Келеборн су створили Краљевство Вилењака у [[Ерегион]]у. Оно је било много ближе Саурону, те се могао организовати ефикасан отпор. Такође је било у близини патуљачког краљевства [[Морија (Средња Земљаземља)|Казад-дума]] и Галадријела је настојала да уједини све народе како би се супротставили непријатељу. Она је такође почела да успоставља чврсте везе са Лоринандом, где су живели Тамни Вилењаци. То место ће касније добити име [[Лоријен]].

У време пре Амротове смрти, Саурон је био поражен и у облику сенке се настанио у [[Мрка-шума|Мркој-шуми]], где је подигао утврђење [[Дол Гулдур]]. Галадријелу су обузеле сумње и одлучила је да се врати у Лоринанд, како би проверила те гласине. Након тога су она и Келеборн путовали по Средњој Земљиземљи и даље истражујући. Задуго су боравили у Ривендалу, код Елронда, који се у међувремену оженио њиховом ћерком Келебријаном. Након Амротове смрти су се поново вратили у Лоринанд, и тамо остали до краја свог боравка у Средњој Земљиземљи. Нису узели титулу краља и краљице, већ су само називали чуварима тог места. Галадријела је у Лоринанд донела семе дрвећа -{mallorn}-, које је носило златне листове. Она је (највероватније) променила име тог места у Лоријен, јер ју је подсећала на област у Валинору која је припадала [[Ирмо (Арда)|Ирму]].

На Галадријелину иницијативу, 2463. године трећег раздобља основан је Бели савет, као тело отпора јачајућем Саурону. Желела је да поглавар савета буде [[Гандалф|Гандалф Сиви]], један од [[Мајари (Арда)#Истари|Истара]], изасланика које су Валари послали у Средњу Земљуземљу да се супротставе Мрачном Господару. Галадријела и Гандалф су већ причали о Валинору, и он јој је предао драгуљ Елесар, који је био знамен непрестане бриге Валара над Средњом Земљомземљом. Међутим, Гандалф није желео никоме да се обавезује, те је та дужност поверена [[Саруман|Саруману Белом]]. Бели савет се састајао у наредних пет векова. На крају, 2941. године трећег раздобља, када су утврдили да је биће у Дол Гулдуру Саурон, организовали су напад на то место. Међутим, њихов поступак је био предвиђен и Саурон је лако побегао у [[Мордор]], где је наставио да јача.

Након Сауроновог пада, Галадријела је заједно са остатком Вилењака заувек напустила Средњу Земљуземљу и вратила се у Валинор. Моћ три вилењачка Прстена тиме је била завршена. Постојала је верзија Толкинове приче по којој је Галадријели, као једином преживелом учеснику побуне против Валара, било забрањено да се врати, али да је забрана повучена након њеног одолевања искушењу Прстена и борбе против Саурона. Друга верзија није помињала забрану, већ Гладријелино остајање да би се супротстављала Мрачном господару. У оба случаја, она је свој циљ испунила.