Менијерова болест — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
→Хируршке методе: Sood AJ, Lambert PR, Nguyen SA, Meyer TA. Endolymphatic sac surgery for Ménière's disease: a systematic review and meta-analysis. Otol Neurotol. Jul 2014;35(6):1033-45. [Medline]. |
м године |
||
Ред 27:
Мада су модерна схватања Менијерове болести знатно еволуирали, и данас постоје бројне заблуде. Доста често лекари већину вртоглавица означавају као Менијерова болест, или што је још неприхватљивије као Менијеров синдром.<ref name="Ref1"/> Да би донекле отклонили обе дилеме и уједначилили ставове струке Америчка академија за оториноларингологију, Фондација (ААО-ХНС) за хирургију главе и врата и Одбор за слух и равнотежу, објавили су јединствени став и смернице за клиничку дијагнозу Менијерове болести током 1972., 1985., и 1995. Према тим смерницама, Менијерова болест се дефинише као; ''понављајући, спонтани, епизодични; губитак слуха праћен вртоглавицом, пуноћом и зујањем у ушима. Да би дијагноза била постављена зујање у ушима или пуноћа (или обоје) мора бити присутно на оболелој страни.''<ref>Monsell EM. ''New and revised reporting guidelines from the Committee on Hearing and Equilibrium. American Academy of Otolaryngology-Head and Neck Surgery Foundation,'' Inc. Otolaryngol Head Neck Surg. Sep 1995;113(3):176-8. [Medline].</ref>
За примену ототоксичних антибиотика из групе аминогликозида у лечењу Менијер болести заслужан је ''Harold F. Schuknecht s'' који је [[1950е|1950-их]] година применио стрептомицин, истовремено локално и парентерално.<ref>Saumil N. Merchant, Joseph B. Nadol Jr., ''Schuknecht's Pathology of the Ear, 3e'' Hardcover, 2010. pp. 942. ISBN-13: 978-1607950301 . ISBN 978-1-60795-030-1</ref>
{{clear}}
| |||