Менијерова болест — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м datum |
м Разне исправке |
||
Ред 17:
Фазе у развоју Менијерове болести крећу се од почетних знакова и симптома па све до тешких, онеспособљавајућих напада вртоглавице и потпуног губитка слуха, ако се болест не лечи.
Болест, највероватније, настаје због поремећаја микроциркулације у лавиринту ува.<ref>[http://famona.sezampro.rs/medifiles/otohns/scott/scott319.pdf B. H. Colman, Chapter 19: Ménière's disease]
== Историјат ==
Ред 27:
Мада су модерна схватања Менијерове болести знатно еволуирали, и данас постоје бројне заблуде. Доста често лекари већину вртоглавица означавају као Менијерова болест, или што је још неприхватљивије као Менијеров синдром.<ref name="Ref1"/> Да би донекле отклонили обе дилеме и уједначилили ставове струке Америчка академија за оториноларингологију, Фондација (ААО-ХНС) за хирургију главе и врата и Одбор за слух и равнотежу, објавили су јединствени став и смернице за клиничку дијагнозу Менијерове болести током 1972., 1985., и 1995. Према тим смерницама, Менијерова болест се дефинише као; ''понављајући, спонтани, епизодични; губитак слуха праћен вртоглавицом, пуноћом и зујањем у ушима. Да би дијагноза била постављена зујање у ушима или пуноћа (или обоје) мора бити присутно на оболелој страни.''<ref>Monsell EM. ''New and revised reporting guidelines from the Committee on Hearing and Equilibrium. American Academy of Otolaryngology-Head and Neck Surgery Foundation,'' Inc. Otolaryngol Head Neck Surg. Sep 1995;113(3):176-8. [Medline].</ref>
За примену ототоксичних антибиотика из групе аминогликозида у лечењу Менијер болести заслужан је ''Harold F. Schuknecht s'' који је [[1950е|1950-их]] година применио стрептомицин, истовремено локално и парентерално.<ref>{{
{{clear}}
Ред 216:
== Литература ==
* {{Cite book |ref= harv|last1=Merchant|first1=Saumil N.|last2=Nadol|first2=Joseph B. Jr.|title=Schuknecht's Pathology of the Ear|edition=3rd|year=2010|isbn=978-1-60795-030-1|pages=942}}
== Спољашње везе ==
|