Липовичка шума — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Уређен целокупан чланак. |
||
Ред 11:
| гдуж = 20.3965043
}}
'''Липовичка шума''' се простире на северу [[Шумадија|Шумадијског]] побрђа, лежи на [[Ибарска магистрала|Ибарској магистрали]] око 25 километара југозападно од [[Београд|Београда]]. Налази се око насеља [[Мељак]] - на западу, [[Велика Моштаница]], [[Сремчица]] и [[Рушањ]] - на северу, [[Барајево]] - на југоистоку и [[Баћевац]] и [[Гунцати]] - на југу.<ref name="Посебна основа газдовања шумама Липовице од 1991. до 2000. године">Посебна основа газдовања шумама Липовице од 1991. до 2000. године, [http://www.srbijasume.rs/ ЈП „Србијашуме“], Београд</ref>
== Опис ==
Сама шума се налази таласастој [[Висораван|висоравни]] на површини од 1.245 хектара, чија је [[надморска висина]] од 160 до 290 метара. То је највећи комплекс шуме у овом крају.
У Липовичкој шуми се налази неколико већих извора, као што је Копиловац, Јасен, Тасић, Буковчић, Врелине, као и више мањих извора. Ту су извори [[Барајевска река|Барајевске]] и [[Баћевачка река|Баћевачке реке]] чије воде одлазе у [[Колубара|Колубару]], а ту је и [[Дољански поток]] који је притока [[Остружничка река|Остружничке реке]], која се улива у [[Сава|Саву]]. На потоку Крћевац, од кога настаје Барајевска река, предвиђа се изградња микроакумулационог језера, дужине 1-2 километра, које би имало велики привредни и туристички значај за овај крај.<ref name="Барајевски простори">Нада Јовановић, Барајевски простори некад и сад, Београд, 2000. </ref>▼
У Липовичкој шуми има највише стабала цера, јасена, клеке, бреста, багрема, као и разног шибља. На косама и уским долинама - у Крићевици, Врелини, Дољанском потоку, Буковцу, Крушику, Тасићу и другим местима, расте углавном [[Храст|храст]]. Поред листопадне шуме, које има највише, у задње време се све више засађују и четинари, што ову шуму чини још лепшом и привлачнијом, па је тако Липовица проглашена за једно од најлепших излетишта надомак Београда.▼
▲У Липовичкој шуми се налази неколико већих извора, као што је Копиловац, Јасен, Тасић, Буковчић, Врелине, као и више мањих извора. Ту су извори [[Барајевска река|Барајевске]] и Баћевачке реке чије воде одлазе у [[Колубара|Колубару]], а ту је и Дољански поток који је притока [[Остружничка река|Остружничке реке]], која се улива у [[Сава|Саву]]. На потоку Крћевац, од кога настаје Барајевска река, предвиђа се изградња микроакумулационог језера, дужине 1-2 километра, које би имало велики привредни и туристички значај за овај крај.
== Историја ==
После повлачења [[Панонско море|Панонског мора]], на овом терену остала су многа језера која су формирала површи [[Квартар|дилувијума]], створен је [[Лес|лес]], тако да је њихов континуитет испресецан речицама [[Неолит|млађег доба]]. Тако су створене данашње неравнине, [[Долина|долине]] и [[Брдо|брда]] које су прекриле шуме.<ref name="Посебна основа газдовања шумама Липовице од 1991. до 2000. године">Посебна основа газдовања шумама Липовице од 1991. до 2000. године, [http://www.srbijasume.rs/ ЈП „Србијашуме“], Београд</ref>
За време [[Први српски устанак|Првог српског устанка]], [[Карађорђе]] је са [[Сима Марковић (војвода)|Симом Марковићем]], [[Јанко Катић|Јанком Катићем]] и другим вођама устанка, у Липовичкој шуми припремао опкољавање и блокаду Београда. Пре тога, а и касније, у њој су хајдуковале многе хајдучке дружине.▼
▲За време [[Први српски устанак|Првог српског устанка]], [[Карађорђе]] је са [[Сима Марковић (војвода)|Симом Марковићем]], [[Јанко Катић|Јанком Катићем]] и другим вођама устанка, у Липовичкој шуми припремао опкољавање и блокаду Београда. Пре тога, а и касније, у њој су хајдуковале многе [[Хајдуци|хајдучке дружине]].
У [[Први светски рат|Првом]] и [[Други светски рат|Другом светском рату]] она је била поприште борби са аустроугарском и немачком војском. Окупатори су је секли, уништавали, па је зато ова шума данас доста млада.▼
Кроз Липовицу су пролазили стари путеви који су повезивали Београд са јужном и југоисточном Србијом, такозвани руднички пут, а његов крак је везивао Шумадију код [[Остружница|Остружнице]] са [[Срем|Сремом]]. Она је и сада раскрсница модерног Ибарског пута, од кога се одвајају краци према [[Космај|Космају]] и [[Аранђеловац|Аранђеловцу]], као и неколико локалних путева,
После [[Други светски рат|рата]], Липовичка шума је постала и ловно газдинство чија је основна делатност била унапређење и искоришћавање ловишта.<ref name="Барајевски простори">Нада Јовановић, Барајевски простори некад и сад, Београд, 2000. </ref>
Хемијски центар [[Војска Југославије|Војске Југославије]] био је смештен у шуми и коришћен је као резервоар за гориво. Он је био мета током [[НАТО бомбардовање СРЈ|НАТО бомбардовања Србије 1999. године]]. Експлозија и накнадни пламен били су видљиви километрима и изазвали су велику штету самој шуми која је изгорела у широком обиму око резервоара.<ref name="Експлозија у шуми">[https://en.wikipedia.org/wiki/Lipovi%C4%8Dka_%C5%A1uma Википедија на енглеском - чланак Lipovička šuma]</ref>
== Одлике ==
▲У Липовичкој шуми има највише стабала [[Цер (биљна врста)|цера]], [[Јасен|јасена]], [[Клека|клеке]], [[Брест (биљка)|бреста]], [[Багрем|багрема]], као и разног шибља. На косама и уским долинама - у Крићевици, Врелини, Дољанском потоку, Буковцу, Крушику, Тасићу и другим местима, расте углавном [[
У Липовици се налази узгајалиште расних коња, а оно се налази у склопу шумског газдинства
Положај шуме доминира овим крајем - са њених пропланака пружа се изванредан видик на ближу и даљу околину, на [[Београд]], али и на планине Шумадије - Авалу, Космај, [[Букуља|Букуљу]], [[Сувобор]], [[Маљен]], [[Повлен]], [[Медведник]], [[Јагодња|Јагодњу]], [[Цер (планина)|Цер]], па и на сам Срем и [[Фрушка гора|Фрушку
▲У Првом и Другом светском рату она је била поприште борби са аустроугарском и немачком војском. Окупатори су је секли, уништавали, па је зато ова шума данас доста млада.
Клима делује снажно на биљни свет, ветрови дувају најчешће зими из правца југозапада, а лети са запада и и северозапада. Просечна годишња температура је 11,7[[Степен целзијуса|°С]]. На развој шуме на овим теренима знатно утиче [[влага]], [[ветар]], [[светлост]], као и органски чиниоци, потом надморска висина, нагиб, конфигурација терена, геолошка подлога, биљни и животињски свет овог краја и други фактори.<ref name="Посебна основа газдовања шумама Липовице од 1991. до 2000. године">Посебна основа газдовања шумама Липовице од 1991. до 2000. године, [http://www.srbijasume.rs/ ЈП „Србијашуме“], Београд</ref>
▲Кроз Липовицу су пролазили стари путеви који су повезивали Београд са јужном и југоисточном Србијом, такозвани руднички пут, а његов крак је везивао Шумадију код Остружнице са Сремом. Она је и сада раскрсница модерног Ибарског пута, од кога се одвајају краци према Космају и Аранђеловцу, као и неколико локалних путева (за Умку, Рипањ, Авалу и Сремчицу).
Када се буду уредиле стазе ради лакшег пролаза кроз шуму, довела вода и изградили угоститељски објекти, Липовица би могла да постане веома привлачно и занимљиво излетиште Београда и околине.<ref name="Барајевски простори">Нада Јовановић, Барајевски простори некад и сад, Београд, 2000. </ref>▼
== Литература ==
*Нада Јовановић, Барајевски простори некад и сад, Београд, 2000.
▲У Липовици се налази узгајалиште расних коња, а оно се налази у склопу шумског газдинства „Србија шуме“. Ловиште обилује многобројном и разноврсном дивљачи - срнама, муфлонима, зечевима, фазанима, лисицама, јаребицама и другом дивљачи. У Липовици је основана фазанерија у којој се гаје фазани и за друга ловна подручја.
*[http://www.srbijasume.rs/ ЈП „Србијашуме“], Посебна основа газдовања шумама Липовице од 1991. до 2000. године, Београд
== Извори ==
▲Положај шуме доминира овим крајем - са њених пропланака пружа се изванредан видик на ближу и даљу околину, на Београд, али на планине Шумадије - Авалу, Космај, Букуљу, Сувобор, Маљен, Повлен, Медведник, Јагодњу, Цер, па и на сам Срем и Фрушку Гору.
{{reflist|2}}
[[Категорија:Београдски паркови]]
▲Када се буду уредиле стазе ради лакшег пролаза кроз шуму, довела вода и изградили угоститељски објекти, Липовица би могла да постане веома привлачно и занимљиво излетиште Београда и околине.
[[Категорија:Споменици природе Србије]]
[[Категорија:Шуме у Србији]]
| |||