Храст — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м додана категорија Флора Европе помоћу справице HotCat |
Dopuna vrsta stručnom literaturom |
||
Ред 62:
== Аутохтоне врсте у Србији ==
У [[Србија|Србији]]
* [[
* [[
* [[Цер(биљна врста)|Цер]], грм — ''Q. cerris'' L.,
* [[Сладун]], граница, крупна граница, плоскач, благун — ''
* [[Македонски храст]], црни цер, острогун — ''Q. trojana'' Webb..
* [[виргилијски храст]] крупнолисни медунац, — ''Q. virgiliana'' Ten.
Ове врсте чине око 25% од укупног шумског фонда Србије, Док чисте храстове шуме и мешовите шуме храста са другим врстама дрвећа (без букве и четинара) чине око 36% од укупне површине под шумом. Шуме храста су, после букових, најзаступљеније и најзначајније шуме у Србији. Од свих врста дрвећа које расте у Србији, после букве која доминира, најзаступљенији је лужњак, а одмах за њим китњак. Обе врсте заступљене су у шумском фонду Србије са по нешто више од 10%.<ref name=HrastSrbija>{{cite book|title=Hrast kitnjak (''Quercus petraea'' agg. Ehrendorfer 1967) u Srbiji|year=2007|publisher=Udruženje šumarskih inženjera i tehničara Srbije : Šumarski fakultet Univerziteta|location=Beograd|isbn=978-86-7299-134-5}}</ref>
▲* [[Храст медунац|Медунац]], ситна граница, магаричар, дуб — ''-{Quercus pubescens}-'' и
▲* степски лужњак, сиви храст — ''-{Quercus pedunculiflora}-'',
▲* трансилванијски китњак, источни храст — ''-{Quercus polycarpa}-'',
▲* балкански китњак — ''-{Quercus delachampii}-'' и
== Употреба ==
Својства храстовог дрвета су посебно цењена у свим областима људског ставралаштва. Дрво храста, због својих есетских и механичких својстава и трајности, има врло широку примену и користи се у облом стању или као [[Дрво (материјал)|резана грађа]] и [[фурнир]]. У облом стању користи се као рудничко дрво и за производњу железничких прагова. Резана грађа храста има широку примену у [[Грађевинарство|грађевинарству]] и за производњу [[Намештај|намештаја]] и грађевинске столарије. Најцењенији производи намештаја, комадног и гарнитурног, израђују се од храстовине и имају посебну вредност. Унутрашња и спољња грађевинска столарија посебно је цењена ако је израђена од ове врсте дрвета. Храстовина се добро резбари, па се користи и за уметничко изражавање. Бројни [[иконостас]]и или [[фреске]] израђени су од овог или на овом дрвету. Фурнир храстовог дрвета производи се од најквалитетнијих делова дебла. Храстов фурнир се изузетно цени, без обзира на модне трендове, који и на ову врсту производа имају свој утицај. У Србији је посебно је цењено дрво храста китњака, лужњака и сладуна, док се дрво цера, због мање трајности, а велике топлотне моћи, посебно цени као огревно дрво.<ref name=upotreba>{{cite journal|first=Борислав|last=Шошкић|title=Својства и употреба храстовог дрвета Србије|journal=Шумарство|year=2006|month=Јул-Октобар|volume=3|pages=109-121|url=http:/
Храст плутњак (''-{Quercus suber}-'') је значајна култура од које се може добити [[плута]]. Самоникло расте у западном делу [[Северна Африка|северне Африке]] и на југу [[Шпанија|Шпаније]], а од давнина се, управо ради добијања плуте, узгаја у многим земљама [[Средоземље|Средоземља]]. У суседној [[Хрватска|Хрватској]] шуме плутњака могу бити значајан извор плуте. Највећа састојина плутњака у Хрватској налази се у близини [[Пула|Пуле]] у [[Истра|Истри]], а појединачна стабла расту и на острвима [[Раб (острво)|Рабу]], [[Корчула (острво)|Корчули]] и [[Мљет]]у.<ref name=plutnjak>{{cite journal
|