Сајлово — разлика између измена

'''Сајлово''' (познато и као '''Доње Сајлово''') је градска четврт у [[Нови Сад|Новом Саду]].

 

Североисточну границу Сајлова чини Руменачки пут, југоисточну границу чини улица Доње Сајлово, док западну границу чини граница урбаног подручја Новог Сада. Насеље се, међутим, шири и према југозападу, где делимично излази из оквира урбаног подручја града, као и према северу, у Индустријску зону југ. Према неким тумачењима, Сајлово се простире са обе стране Руменачког пута, а североисточну границу насеља чини железничка пруга.

 

У административном смислу, насеље Сајлово је део месне заједнице „Југовићево“.

 

[[Датотека:Novi sad stara naselja02.png|мини|лево|Средњовековно насеље Доње Сајлово (13-16. век)]]

У повељи [[краљевина Угарска (1000—1918)|угарског]] краља Беле IV из 1237. године помињу се два насеља са именом Сајлово: Горње Сајлово или Сајлово I (на подручју данашње [[Клиса|Клисе]]) и Доње Сајлово или Сајлово II (на подручју данашњег Сајлова). Претпоставља се да је оригинално име ових насеља било '''Исаилово'''. У народу постоји предање да је на Клисанском брегу некада постојао [[манастир]], за који се везује и настанак имена Сајлово / Исаилово, по монаху исихасти овог манастира, Исаији. Овај монах је био веома поштован у народу, па је по њему простор добио име. Неки историјски извори потврђују да се у [[12. век]]у источно од [[Руменка|Руменке]] налазио велики манастир. Само име Сајлово / Исаилово је [[словенски језици|словенског]] порекла, што упућује на закључак да су ово подручје у то време насељавали [[Словени]]. После угарско-[[Османско царство|турских]] ратова у 16. веку, насеље Доње Сајлово се више не помиње.

Модерно насеље Сајлово настало је у другој половини 20. века. На левој страни Руменачког пута, основано је 1974. године ново градско [[гробље]], а уз гробље се, на истој страни Руменачког пута, формира и насеље са ушореним улицама. Приземне породичне куће подигли су, претежно бесправно, досељеници из [[Босна и Херцеговина|Босне]], [[Хрватска|Хрватске]] и других крајева бивше [[Југославија|Југославије]]. Према старијим генералним урбанистичким плановима Новог Сада, ово подручје је било предвиђено за појас заштитног зеленила и простор на који би се ширило градско гробље. Данас важећи генерални урбанистички план Новог Сада до 2021. године, уврстио је овај локалитет у подручја предвиђена за индивидуално становање.

 

[[Датотека:Sajlovo02.jpg|мини|Сајлово, улица Доње Сајлово]]

Рачуна се да на Сајлову данас има око 2.500 становника.

 

Струја је делимично спроведена, а у плану је увођење водовода и канализације, асфалтирање улица и отварање продавница и услужних радњи.

 

* Мелхиор Ердујхељи, „Историја Новог Сада“, Ветерник, 2002.

 

{{commonscat|Sajlovo}}

* [http://www.dnevnik.rs/arhiva/25-10-2003/pdf/07servisna25oktobar.pdf Брујало цело Сајлово]

* [http://yasig.proboards106.com/index.cgi?board=jedrilice&action=display&thread=1165080014 Сајлово 1940]