Златни век шпанске књижевности — разлика између измена

Под појмом '''Златни век''' ({{Јез-шпа|Siglo de Oro}}) у шпанској књижевности подразумева се доба [[Ренесанса|Ренесансеренесансе]] (XVI век) и [[Барок|барока]]а (XVII). Могло би се рећи да Златни век почиње [[1492]]. године, када је [[Антонио де Небриха]] (''-{Antonio de Nebrija}-'') издао прву граматику шпанског језика (''-{Gramática Castellana}-''), и завршава се смрћу [[Kalderon|Педра Калдерона де ла Барке]] (''-{Pedro Calderón de la Barca}-''), [[1681]]. [[Мигел де Сервантес|Сервантес]], [[Лопе де Вега]], [[Луис де Гонгора|Гонгора]], [[Франсиско де Кеведо|Кеведо]] и [[Педро Калдерон де ла Барка|Калдерон]] су само нека од великих имена која су оставила неизбрисив печат у шпанској књижевности.

Година 1492. вишеструко је значајна за [[Шпанија|Шпанију]] и шпанску историју и језик. Поред већ поменутог издавања прве граматике шпанског језика, те исте године, пала је [[Гранада]], последњи арапски бастион на шпанском тлу, што је значило и успешно окончање [[Реконкиста|Реконкисте]], и коначно ослобођење [[Пиринејско полуострво|Иберијског полуострва]] од арапске доминације. Такође, [[12. октобар|12. октобра]] 1492. године, [[Кристифор Колумбо|Колумбо]] је открио нови континент у служби шпанских [[Католички краљеви|Католичких краљева]], што је представљало отварање нове епохе у историји Шпаније која садаје постајетада постала колонијална велесила.

У оквиру овог периода истичу се два културна, уметничка и књижевна покрета.:

* [[Ренесанса]] у 16. веку.

Доба барока у Шпанији доноси корените промене у друштвеном и књижевном животу Шпанаца. Формира се крајем 16. века, а у 17. веку доноси коренито промене у схватању живота и односу према уметности. Барок прекида са ренесансним естетичким схватањем да је уметност “подражавање природе“. Основни мото ове епохе је “Читаоца“читаоца треба зачудити“. У бароку долази до дубоке промене свих књижевних врста. Неке од основних карактеристика стила барокне књижевности су:

Барокно стваралаштво је имало једнострану визију стварности, неумерено се идеализовала неравнотежа и често је долазило до експресионистичке деформације. [[Алехо Карпентијер]] ({{јез-шп|Alejo Carpentier}}) је рекао је да је барок као стил опстао толико дуго зато што је барокни начин размишљања био опште стање духа у хиспанском свету у XVII веку. У оквиру барокног стила постоје две тенденције које се испољавају почетком XVII века. То су [[култизам]]({{јез-шп|cultismo}}) и [[концептизам]] ({{јез-шп|conceptismo}}).

Лирика се одликује виртуозношћу и изненађењима, бизарним сликама и богатством изражајних и версификацијских форми: антитеза и парадокс, игре речима, метафоре, хиперболе, анафоре и епифоре, и сл. Поред обимних епова у стиху, јављају се многобројни [[витешки роман|витешки]] и [[пикарски роман]]и у прози који осликавају друштвено и духовно стање Шпанаца у 17. веку.

Позориште такође драстично мења своју природу и технику мешајући трагичне и комичне мотиве, стварајући притом изразито шпанску драмску врсту — трагикомедију ({{јез-шп|tragicomedia}}) или [[нова комедија|нову комедију]] (или шпанска комедија како је неки зову). Такође се користе и називи национални или класични театар Златног века ({{јез-шп|teatro nacional o clásico de Siglo de Oro}}). Њен творац је Лопе де Вега, најплоднији драматург тог доба. Своју поетику Лопе де Вега ћеје изложитиизложио 1609. године у делу ''Нова уметност писања комедија'' ({{јез-шп|Arte nuevo de hacer comedias}}).

# Меша комично и трагично.

# Не поштује јединство времена и простора.

# Полиметричке је природе.

# Угађа публици — Радњарадња треба да буде вођена у складу са веровањима и моралним вредностима публике.

# Има велику тематску разноврсност — авантуристичке, историјске, митолошке, адаптације књижевних дела, теме из Романсера, урбане теме, руралне теме, итд.