Храст — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
о шумама храста у Србији некада и сада |
→Значај у озелењавању: споменици природе |
||
Ред 119:
[[Датотека:20121028Scharlach-Eiche Hockenheim3.jpg|250px|мини|лево|Гримизни храст (''Quercus coccinea'') - јесења боја лишћа]]
[[File:HRAST CVETNI TRG 2.JPG|мини|десно|250п|Амерички црвени храст (''Quercus rubra'') у најужем центру града, посађен у жардињере дуж пешачке зоне. Београд, Кнез Михаилова улица.]]
[[Датотека:HRAST CVETNI TRG 0.JPG|250px|мини|лево|Табла са обавештењем о постојању заштите стабла као споменика природе. (Храст лужњак на Цветном тргу)]]
Наши аутохтони храстови углавном су врсте великог пораста и широке крошње. Иако су импозантне врсте велике лепоте, њихова садња захтева велике зелене површине, те се ретко користе у озелењавању зелених површина у изграђеним градским зонама. Ипак, поједине врсте или њихови варијетети могу се срести чак и у централним градским зонама. Од домаћих врста то су најчешће варијетети лужњака и китњака ваљкасте или жалосне крошње, спорог раста, изузетне јесење боје листа и сл. Често се гаје и неке врсте страних храстова, какве су амерички [[црвени храст]] (''-{Quercus rubra}-'') или гримизни храст (''-{Quercus coccinea}-''), нешто мањег пораста, такође пореклом из Северне Америке.<ref name=vukicevic />
=== Споменици природе ===
У Србији су многа стара храстова стабала заштићена као [[Споменик природе|споменици природе]]. У већини случајева се ради о храсту лужњаку, а многима од њих старост се процењује на више од пола миленијума. Такви су на пример [[Споменик природе Храст Цара Лазара]] у [[Куршумлија|Куршумлији]] или [[Споменик природе Храст запис царице Милице]] у [[Крушевац|Крушевцу]]. Већину ових горостаса локално становништво поштује као запис.
== Храст у митологији и религији ==
| |||