Катари — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Поправљене везе: Балкан → Балканско полуострво |
м Разне исправке; козметичке измене |
||
Ред 1:
[[Датотека:cathars expelled.JPG|мини|десно|Катаре протерују голе из [[Каркасон]]а [[1209]]. године]]
'''Катари''' (старогрчки: ''καθαροί'' - чист, повезано са [[катарза|катарзом]], што значи прочишћење) или '''Албижани''' (по граду [[Алби]] у [[Лангдок]]у, данашња [[Француска]]) су били припадници хришћанског покрета који се ширио Европом од 11. до 14. века. Познати су још и као ''Боугрес'' (Бугари) или ''Склавини'' (Словени), што указује на [[словени|словенско]] порекло њихових веровања.<ref>Богумили, Енциклопедија лексикографског завода, Загреб 1955. I свезак,
[[Папа]] [[Папа Иноћентије III|Иноћентије III]] је позвао на [[Катарски крсташки рат|крсташки поход против њих]], који је прерастао у четрдесетогодишњи рат против домаћег становништва Лангдока. Током овог периода масакрирано је око 500.000 лангдокшких мушкараца, жена и деце, а њихова земља је окупирана и припојена Француској. Током тог сукоба догодила се и [[опсада]] [[Тврђава Каркасон|тврђаве Каркасон]], након чијег је пада катарско становништво буквално голо протерано из града.<ref>{{Cite web|url=http://www.xenophongroup.com/montjoie/albigens.htm|title=The Albigensian Crusades (1209-1255)}}</ref> [[Инквизиција]] је уведена да искорени и последње остатке катарских уверења. Последњи познати катарски префект (совршитељ) је погубљен у Лангдоку [[1321]]. године. Катарски покрет је касније послужио као основ за црквену реформацију до које ће доћи у Европи у 16. веку.
Ред 26:
Папа [[Папа Иноћентије III|Иноћентије III]] покреће [[Катарски крсташки рат|крсташки рат против катара]] у Лангдоку (данас јужна [[Француска]]) који пустоши цветајућу земљу од [[1209]]. до [[1229]]. године. Степен насиља према катарима је био екстремно велик, чак и према средњовековним стандардима. На почетку рата крсташи су побили цели један град [[Безијер]] од 10.000 становника. [[15. август]]а [[1209]]. крсташи су освојили [[Каркасон]] а становништву су отели сву имовину и протерали их голе из града. Услед прогона од стране крсташа, многи катари беже у Босну.<ref>Јосип Врандечић, Црква босанска и Црква далматинска: Средњовјековна хереза у Далмацији</ref> Папин легат кардинал Конрад [[1223]]. године пише да на Балкану живи њихов старешина, којег албижани сматрају својим папом, и коме долазе по савете. У то време је [[Црква босанска|босанском црквом]] столовао [[дјед Растудије]].
После двадесетогодишњих борби катаре је савладао [[Симон де Монфорт]], који је пре тога (1202
== Веровања ==
| |||