Храст лужњак — разлика између измена

нема резимеа измене
(promenjena slika u info kutiji)
{{рут}}
{{bez izvora}}
{{Taxobox
Сем тога храст лужњак се користи и као веома добро огревно дрво.
 
Познато је да је у доба владавине Кнеза [[Милош Обреновић|Милоша Обреновића]] тзв. "жирење свиња" био један од најчешћих начина екстензивног това свиња у Србији, у храстовим и буковим шумама.<ref name=stocarstvo>{{cite web|first=Đorđo|last=Dušanović Pasello|title=Žir kao dopunsko hranivo za životinje|url=http://www.stocarstvo.com/saradnja/gaus_agencija/zir_hranivo.htm|work=http://www.stocarstvo.com/|publisher=GAUS Agencija}}</ref> Данас је оваква врста исхране нарочито популарна у [[Organska poljoprivreda|органској пољопривреди]].
Некада се жир у храстовим шумама користио за прехрану стоке и у том су погледу храстове шуме биле веома значајне. У периоду када жир почне да опада са дрвећа људи водили [[свиња|свиње]] у храстове шуме и товили их жиром. И данас се овакав начин исхране стоке задржао у узгајалиштима [[мангалица|мангулице]].
 
Храстов жир употребљавао се и у људској исхрани од најдавнијих времена. Утврђено је да су се жирови лужњака и китњака користили у исхрани још у неолиту. Плод многих врста храстова (жир) богат је скробом, шећером, беланчевинама, мастима, смолом и танином. Јестивост жирова управо зависи од садржаја танина у њима. Велики садржај танина резултира горким укусом плодова и ограничава њихову употребу у људској исхрани. Жирове са мало танина, а доста скроба имају цер, китњак, сладун, медунац и друге врсте. Жир и данас користе у исхрани поборници природне исхране, а може се користити печен попут питомог кестена, као пире, самлевен у брашно као додатак хлебу или пржен и млевен као замена за кафу. У Немачкој је и данас познат израз "жирова кафа" (Eichelkaffe).<ref name=grlic>{{cite book|first=Ljubiša|last=Grlić|title=Enciklopedija samoniklog jestivog bilja|year=1986|publisher=August Cesarec|location=Zagreb|pages=83-85}}</ref>
 
== Значај у озелењавању ==
 
== Види још ==
* [[Цер (биљна врста)|Цер]]
 
== Референце ==
{{reflist}}
 
== Литература ==
* {{cite book|first=Ljubiša|last=Grlić|title=Enciklopedija samoniklog jestivog bilja|year=1986|publisher=August Cesarec|location=Zagreb|pages=83-85}}
 
== Спољашње везе ==
[[Категорија:Листопадно дрвеће]]
[[Категорија:Fagales]]