Транскрипција — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
мНема описа измене |
||
Ред 1:
{{друго значење2|Транскрипција}}
'''Транскрипција''' у [[Лингвистика|лингвистици]] представља преношење звукова из једног
== Историја ==
У писању туђих властитих имена и израза у стандардном српском језику примењују се два поступка — прилагођено (примењиво и у [[ћирилица|ћирилици]] и у [[латиница|латиници]]) и изворно писање (примењиво само у латиници). Иако су у данашњој норми оба поступка примењива, па чак и изворно писање продуката популарне културе (називи музичких група, песама, филмова) у ћирилици, у прошлости то није био случај.<ref name=prav>{{Cite book|last1=Пешикан|first1=Митар|last2=Јерковић|first2=Јован|last3=Пижурица|first3=Мато|title=Правопис српскога језика|year=2010|publisher=Матица српска|location=Нови Сад|isbn=978-86-7946-079-0|chapter=Прилагођено писање имена из страних језика (транскрипција)|page=171}}</ref>
Смишљајући прво писмо за [[словенски језици|словенске језике]] ([[Глагољица|глагољицу]] око 863), [[Ћирило и Методије]] су притом прилагођено писали [[грчка]] имена (претеча правописне транскрипције). Сем што у глагољици не постоје еквиваленти слова [[Тета (слово)|тета]], [[Пси (слово)|пси]] и [[Кси (слово)|кси]], они су створили праксу деклинационог пролагођавања класичних назива. Тако, на пример, они за Словене нису били Кирил'''ос''' и Методи'''ос''' (према {{јез-грч|Κύριλλος και Μεθόδιος}}), већ '''Ћ'''ирил и Методи'''ј''' (за јужне), односно Кирил и Ме'''ф'''оди'''ј''' (за остале).<ref name=prav/>
Ипак, стварањем ћирилице дошло је и до увођења облика у коме су грчке [[-графија|графије]] дословно преношене. Тако су и они постали {{јез-стсл|Кѷриллъ и Меѳодїи}} (са ћириличкима [[Ижица|ижицом]] и [[Фита|фитом]], еквивалентима грчког [[Ипсилон (слово)|ипсилон]] и [[Тета (слово)|тета]], односно словенских ''и'' и ''т''/''ф''). Стари писари су овај графемски пренос доста примењивали, али није био стран ни фонетски запис. Ипак, сви су пратили Ћирилово начело у вези са наставцима. Штошта, оно је касније проширено, па отуда и облици Ћирил'''о''' и Методи'''је'''.<ref name=prav/>
|