Млада Босна — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 188.246.64.230 (разговор) на последњу измену корисника BokicaK
Ред 9:
== Историја ==
[[Датотека:Veljko Cubrilovic (1886-1915), u Sokolskom pokretu.jpg|мини|Вељко Чубриловић]]
"Млада Босна“ је представљала почетком XX вијека (не сасвим конституисану) организацију Српскесрпске и друге омладине у аустроугарској провинцији Босни и Херцеговини, која је свој основни циљ видјела у борби против окупаторске аустроугарске власти и уједињењу Босне са Србијом, односно уједињењу и ослобођењу Српскогсрпског народа на просторима на којим је [[Србисрби|Српскисрпски народ]] чинио већину. „Млада Босна“ се залагала за национално, политичко, социјално и културно ослобођење Срба који су на овим Српскимсрпским етничким просторима представљали већински народ и који су живјели у [[ропство|ропству]] од доласка Турака на ове Српскесрпске етничке просторе. Посебну активност испољила је послије [[анексиона криза|анексије провинције Босне и Херцеговине]] [[1908]]. године, када су у [[Сарајево|Сарајеву]], [[Мостар]]у, [[Тузла|Тузли]], [[Бања Лука|Бањалуци]], [[Требиње|Требињу]] и другим градовима групе младих свој отпор окупатору изражавале демонстрацијама, спаљивањем аустријских и мађарских [[застава]], растурањем [[летак]]а и [[брошура]]. У својој револуционарности, чланови „Младе Босне“ често су долазили у сукоб и са муслиманскомсрпском [[чаршија|чаршијом]] у већим муслиманскимсрпским градовима ове провинције и, нарочито, с хрватским [[шовинизам|шовинистима]]. Млада Босна је преко својих чланова који су учили и студирали у [[Београд]]у одржавала везе и са другим Српскимсрпским националним организацијама у ослобођеној Србији, а посебно за вријеме [[балкански ратови|балканских ратова]] са четничким [[војвода]]ма [[Војислав Танкосић|Танкосићем]] и [[Војин Поповић|Вуком]]. Многи младобосанци били су добровољци у српској војсци Србије.
 
Млада Босна или њени чланови су организовали више атентата на високе аустријске личности у провинцији Босни и Херцеговини и Хрватској, а у историју је ушла прије свега атентатом на аустријског престолонаследника Франца Фердинанда, кога је у Сарајеву [[Гаврило Принцип]] убио на [[Видовдан]] [[1914]]. у знак протеста против аустроугарске освајачке политике и тежње већинског Српскогсрпског народа за ослобођење и уједињење. Десетине чланова „Младе Босне“ осуђено је тада на смрт и дугогодишње тамновање.
 
Међу члановима „Младе Босне“ морају се, осим Гаврила Принципа, поменути и [[Богдан Жерајић]], [[Недељко Чабриновић]], [[Данило Илић]], [[Боривоје Јевтић]], [[Трифко Грабеж]], [[Јездимир Дангић]], [[Вељко Чубриловић]] и [[Васо Чубриловић]], [[Мухамед Мехмедбашић]], [[Иво Крањчевић]], нобеловац [[Иво Андрић]], [[Доброслав Јевђевић|Добросав Јевђевић]], Јаков Миловић и, посебно, идеолог организације [[Владимир Гаћиновић]].
Ред 37:
[[Млада Босна#Видовдански хероји|Видовдански хероји]] су се ноћ уочи атентата заклели на гробу [[Богдан Жерајић|Богдана Жерајића]], да ће они остварити његово започето дјело. На затворској лименој порцији [[Гаврило Принцип]] је ноктима урезао сљедеће стихове: <ref>Стихови Гаврила Принципа су првобитно одштампани у сарајевском листу „Звоно“ од 8. марта 1919. године. Д. Љубибратић, Гаврило Принцип, Београд 1959. pp. 266.</ref>
 
{{цитат|Тромо се време вуче,</br>И ничег новог нема,</br>Данас све као јуче,</br>Сутра се исто спрема.</br></br></br>Право је рекао Жерајић,</br>тај Српскисрпски соко сиви:</br>Ко хоће да живи нек мре,</br>ко хоће да мре нек живи!|Гаврило Принцип}}
 
== Референце ==