Храст — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 82:
== Употреба ==
=== Дрво ===
Дрво храста или храстовина, са становишта прераде и употребе, подразумева квалитетно дрво многих врста храстова. Дрво храста лужњака по својим естетским, физичким, механичким, технолошким и употребним својстима представља еталон квалитета дрвета.<ref name="upotreba">{{cite journal|first=Борислав|last=Шошкић|coauthors=Својства и употреба храстовог дрвета Србије|journal=Шумарство|date=јул-октобар 2006|volume=3|pages=109-124|url=http://www.srpskosumarskoudruzenje.org.rs/pdf/sumarstvo/2006_3/sumarstvo2006_3_rad8.pdf|accessdate=21. 1. 2016}}</ref> Својства храстовог дрвета су посебно цењена у свим областима људског ставралаштва. Дрво храста, због својих есетских и механичких својстава и трајности, има врло широку примену и користи се у облом стању или као [[Дрво (материјал)|резана грађа]] и [[фурнир]]. У облом стању користи се као рудничко дрво и за производњу железничких прагова. Резана грађа храста има широку примену у [[Грађевинарство|грађевинарству]] и за производњу [[Намештај|намештаја]] и грађевинске столарије. Најцењенији производи намештаја, комадног и гарнитурног, израђују се од храстовине и имају посебну вредност. Унутрашња и спољња грађевинска столарија посебно је цењена ако је израђена од ове врсте дрвета. Храстовина се добро резбари, па се користи и за уметничко изражавање. Бројни [[иконостас]]и или [[фреске]] израђени су од овог или на овом дрвету. Фурнир храстовог дрвета производи се од најквалитетнијих делова дебла. Храстов фурнир се изузетно цени, без обзира на модне трендове, који и на ову врсту производа имају свој утицај. У Србији је посебно је цењено дрво храста китњака, лужњака и сладуна, док се дрво цера, због мање трајности, а велике топлотне моћи, посебно цени као огревно дрво.<ref name="upotreba"/> Kаквог је квалитета храстова грађа може се сагледати и из података да су управо од храстовине израђивани шипови на којима почива Венеција.<ref>{{cite book|first=Милорад|last=Докић|title=Слив ријеке Врбање - ресурси и екологија|year=2009|publisher=Народна библиотека "Иво Андрић"|location=Челинац|isbn=978-99938-606-9-3|pages=16}}</ref>
=== Плод - жир ===
Храстов жир се одувек употребљавао за исхрану [[Стока|стоке]], посебно [[свиња]]. Данас је оваква врста исхране нарочито популарна у [[Organska poljoprivreda|органској пољопривреди]].▼
Храстов жир употребљавао се и у људској исхрани од најдавнијих времена. Утврђено је да су се жирови лужњака и китњака користили у исхрани још у [[неолит]]у. У делима [[Плиније Млађи|Плинија]] може се прочитати да је жир најслађи када се испече у пепелу. Жир се често користио у људској исхрани све до краја 19. века, посебно у сиромашним срединама. Плод многих врста храстова (жир) богат је [[скроб]]ом, [[шећер]]ом, [[Беланчевина|беланчевинама]], [[масти]]ма, [[Смола|смолом]] и [[танин]]ом. Јестивост жирова управо зависи од садржаја танина у њима. Велики садржај танина резултира горким укусом плодова и ограничава њихову употребу у људској исхрани. Врсте храстаова које се најчешће могу срести у нашим шумама, лужњак, китњак, цер, сладун, медунац и друге, имају жирове са мало танина, а доста скроба имају. Горак укус може се ублажити печењем или кувањем у књучалој води. Жир и данас користе у исхрани поборници природне исхране, а може се користити печен попут [[Питоми кестен|питомог кестена]], као пире, самлевен у брашно као додатак хлебу или пржен и млевен као замена за кафу. У [[Немачка|Немачкој]] је и данас познат израз "жирова кафа" (''Eichelkaffe'').<ref name=grlic>{{cite book|first=Ljubiša|last=Grlić|title=Enciklopedija samoniklog jestivog bilja|year=1986|publisher=August Cesarec|location=Zagreb|pages=83-85}}</ref> ▼
=== Кора и други делови храста ===
Осим жирева и други делови различитих врста храстова садрже знатну количину танина, па се од давнине употребљавају за штављење коже. Кора храста китњака и лужњака (''Cortex Quercus'') служи у медицини као средство за стезање, испирање и заустављање крварења.<ref name="hrven">{{cite web|title=Hrast|url=http://www.enciklopedija.hr/Natuknica.aspx?ID=26315|work=Hrvatska enciklopedija|publisher=Leksikografski zavod Miroslav Krleža|accessdate=31. 1. 2016}}</ref>▼
Храст плутњак (''-{Quercus suber}-'') је значајна култура од које се може добити [[плута]]. Самоникло расте у западном делу [[Северна Африка|северне Африке]] и на југу [[Шпанија|Шпаније]], а од давнина се, управо ради добијања плуте, узгаја у многим земљама [[Средоземље|Средоземља]]. У суседној [[Хрватска|Хрватској]] шуме плутњака могу бити значајан извор плуте. Највећа састојина плутњака у Хрватској налази се у близини [[Пула|Пуле]] у [[Истра|Истри]], а појединачна стабла расту и на острвима [[Раб (острво)|Рабу]], [[Корчула (острво)|Корчули]] и [[Мљет]]у.<ref name=plutnjak>{{cite journal
Линија 107 ⟶ 116:
| access-date = }}</ref>
=== Храстове шуме ===
▲Храстов жир се одувек употребљавао за исхрану [[Стока|стоке]], посебно [[свиња]]. Данас је оваква врста исхране нарочито популарна у [[Organska poljoprivreda|органској пољопривреди]].
▲Храстов жир употребљавао се и у људској исхрани од најдавнијих времена. Утврђено је да су се жирови лужњака и китњака користили у исхрани још у [[неолит]]у. У делима [[Плиније Млађи|Плинија]] може се прочитати да је жир најслађи када се испече у пепелу. Жир се често користио у људској исхрани све до краја 19. века, посебно у сиромашним срединама. Плод многих врста храстова (жир) богат је [[скроб]]ом, [[шећер]]ом, [[Беланчевина|беланчевинама]], [[масти]]ма, [[Смола|смолом]] и [[танин]]ом. Јестивост жирова управо зависи од садржаја танина у њима. Велики садржај танина резултира горким укусом плодова и ограничава њихову употребу у људској исхрани. Врсте храстаова које се најчешће могу срести у нашим шумама, лужњак, китњак, цер, сладун, медунац и друге, имају жирове са мало танина, а доста скроба имају. Горак укус може се ублажити печењем или кувањем у књучалој води. Жир и данас користе у исхрани поборници природне исхране, а може се користити печен попут [[Питоми кестен|питомог кестена]], као пире, самлевен у брашно као додатак хлебу или пржен и млевен као замена за кафу. У [[Немачка|Немачкој]] је и данас познат израз "жирова кафа" (''Eichelkaffe'').<ref name=grlic>{{cite book|first=Ljubiša|last=Grlić|title=Enciklopedija samoniklog jestivog bilja|year=1986|publisher=August Cesarec|location=Zagreb|pages=83-85}}</ref>
▲Осим жирева и други делови различитих врста храстова садрже знатну количину танина, па се од давнине употребљавају за штављење коже. Кора храста китњака и лужњака (''Cortex Quercus'') служи у медицини као средство за стезање, испирање и заустављање крварења.<ref name="hrven">{{cite web|title=Hrast|url=http://www.enciklopedija.hr/Natuknica.aspx?ID=26315|work=Hrvatska enciklopedija|publisher=Leksikografski zavod Miroslav Krleža|accessdate=31. 1. 2016}}</ref>
Храстове шуме станиште су на ком најбоље успевају [[тартуфи]], што често може имати велики економски значај. Тартуфи најбоље расту у симбиози са корењем храста китњака и лужњака.<ref>{{cite web|title=Tartufi|url=http://www.tartufi.hr/index.php?option=com_content&view=article&id=48&Itemid=59&lang=hr|work=http://www.tartufi.hr/|accessdate=30. 1. 2016}}</ref>
| |||