Кретање — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 1:
[[СликаДатотека:Leaving Yongsan Station.jpg|250п|мини|Поглед из [[воз]]а у покрету.]]
 
'''Кретање''' (у [[Физика|физици]]) је промена положаја неког тела у односу на неко друго тело. Кретање је главна особина [[материја|материје]] и сва материја у [[природа|природи]] се налази у сталном кретању.
Ред 17:
=== Ајнштајнова специјална релативност ===
 
[[Алберт Ајнштајн|АјнштајнАјнштајнова]]ова специјална релативност представља проширење Галилејеве релативности са механичких и на електромагнетне природне појаве. Ајнштајн је први схватио да не постоје посебни разлози због којих у свим системима у којима важе [[њутнови закони|закони Њутнове механике]]([[инерцијални систем референције|инерцијални референтни системи]]) не би важили (имали исту форму) и [[Џејмс Клерк Максвел|Максвелови класични закони]] електромагнетизма. Ово тврђење, заједно са његовим другим постулатом о константности брзине светлости, чини основу његове [[Специјална теорија релативности|Специјалне теорије релативности]].
 
=== Ајнштајнова општа релативност ===
Ред 23:
Ајнштајнова [[Општа теорија релативности|општа релативност]] представља додатно проширење или уопштење принципа релативности са [[инерцијални референтни систем|инерцијалних]] и на неинерцијалне системе референције. Неинерцијални системи су системи који се налазе у стању неравномерног или убрзаног кретања, односно мењају своју брзину било по интензитету (убрзавају или успоравају), било по правцу и смеру (криволинијско или кружно кретање). За разлику од инерцијалних система, у њима не важе Њутнови закони кретања, јер на тела тада делују силе које немају извориште у другим телима, које се због тога и називају фиктивним или [[Инерцијална сила|инерцијалним силама]] (на пример силе чије деловање осећамо у аутобусу који полази са станице или се зауставља). Ајнштајн је, међутим, у својој Општој теорији релативности изједначио ове инерцијалне силе са [[Њутнов закон гравитације|гравитационим]] (Ајнштајнов [[принцип еквивалентности]]), тако да неинерцијалне системе можемо дефинисати и као системе у којима се опажа деловање инерцијалних или гравитационих сила. Самим тиме он је оквирима своје опште теорије релативности успео да обухвати и гравитационе појаве, што је и био један од његових основних мотива за напуштање, односно, проширење његовог принципа специјалне релативности. Исти метод, којим је, као што се обично каже, „геометризовао“ гравитациону силу Ајнштајну није пошло за руком да примени са успехом и на електромагнетну силу и тако створи јединствену или тоталну теорију физичког поља, због чега се ова теорија још увек сматра искључиво Ајнштајновом теоријом гравитације. Дакле, да закључимо, Ајнштајнова [[општа теорија релативности]] је теорија која, осим у инерцијалним, важи и у неинерцијалним или убрзаним системима референције, као и у оним системима који мирују у гравитационом пољу, или практично у било којим референтим системима који се уопште могу замислити, због чега она и носи придев општа (релативност).
 
== Врсте кретања ==
* [[Механичко кретање]] је основни вид кретања материје и представља промену положаја тела ([[хемијска супстанца|супстанције]]) у [[простор]]у и [[време]]ну
* Топлотна кретања: [[струјање]], [[провођење]] и [[топлотно зрачење|зрачење]]
Ред 31:
 
== Види још ==
 
* [[Инерцијални референтни систем]]
 
== Литература ==
* Милорад Млађеновић, „Развој физике-механика и гравитација“, Грађевинска књига, Београд
 
== Спољашње везе ==