Душан Косановић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м datum rodjenja
Ред 25:
[[Априлски рат|Напад на Краљевину Југославију]] затекао га је у Школи резервних официра у Марибору. Школа се повлачила према Босни. Код [[Мркоњић Град|Мркоњић града]] сустигле су их немачке јединице. Многи питомци су изгинули, а неки се у групама разбежали по шумама. Душанова група је била заробљена [[14. април]]а [[1941]]. године. Док су Немци припремали за транспорт заробљеника, Душан је, уз помоћ једног официра Хрвата из његовог батаљона, успео да побегне. Замолио је једног сељака муслимана да замени униформу за сељачко одело, па је кренуо пешице према родном крају. Наилазио је на „Мачекову стражу“, која се ставила у службу [[Независна Држава Хрватска|НДХ]], па је претила опасност да га ухапсе и предају Немцима, али се врло вешто сналазио и стигао у родни крај.
 
Обавестио се о стању у родном крају: проглашењу Независне државе Хрватске и потпуној неизвесности и несигурности становништва. Уследило је масовно  хапшење и затим  стрељање виђенијих људи, па су се многи почели склањати у Сушаку или избегну у Србију. Мушкарци од 16 година па навише ноћивали су по гајевима и долинама, јер су усташе најчешће изводиле хапшење у току ноћи. Са угледним људима био је међу првима у који је покренуо организовање отпора и заштиту народа од усташког терора у Плашчанској долини, која се налази на тромеђи [[Лика|Лике]], [[Кордун]]а и [[Горски котар|Горског котара]]. Када је дознао да је суседном селу [[Тоболић]] образоване оружана устаничка група, посетио ју је и уверио се да је то био једини излаз у таквој ситуацији. Одржавајући сталну везу са Тоболићанима и Главним штабом Хрватске, који се тада налазио у суседној општини СлињСлуњ, обилази се села, засеоке  и збегове, нарочито у северном и западном  у северозападном делу Плашчанске долине и наговара људе да прикупљају оружје и да се придруже устаницима. Превео је Тоболић једну групу која је у западном делу Плашчанске долине пружила оружани  отпор усташама после масакра у том крају првих дана августа 1941. године. Затим је повезао са Главним штабом Хрватске капетана прве класе Краљевине Југославије [[Данило Латас|Данила Латаса]], [[Гајо Буњевац|Гају Буњевца]] и [[Мићо Пешут|Мићу Пешута]], који су имали значајну улогу у Народноослободилачкој борби.
 
Када се из Београда у октобру 1941. године  вратио млади револуционар и комуниста [[Бранко Латас (партизан)|Бранко Латас]], Косановић је с њим наставио сарадњу на прикупљању оружја, организовања покрета отпора, од органа власти, омладине и жена, па и до резервних партизанских одреда. У почетку  је Косановић имао оштре  расправе са Латасом и шпанским борцем и комунистом [[Адолф Штајнбергер Драго|Адолфом Штајнбергером]] због тога што је заступао идеју да се, чим гране пролеће, народ масовно дигне на устанак, уместо постепеног развоја устанка. Иако тада још није био комуниста, прихватио је идеју да се заједно са отпором изведе револуција, јер је већ тада са 23 године обликовао своје револуционарне идеале.