Википедија

Беспилотна летелица — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Разне исправке
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 259:
[[Датотека:IAI Heron 1 in flight 1.JPEG|<center>Израелска [[БПЛ Херон]].</center>|десно|мини|250п]]
 
У неколико програма, [[Сједињене Америчке Државе]] спроводе истраживања и развој програма БПЛ. Као пример за то је заједнички програм, са називом {{јез-енг|Defense Advanced Research Projects Agency}} (-{DARPA}-), у оквиру кога Америчко ратно ваздухопловство и морнарица заједно развијају борбене варијанте.<ref name="Killer Drones Converge on California, Ready to Take Off">{{cite web|url = http://www.wired.com/2010/12/killer-drones-converge-on-california-ready-to-take-off/ |title= Killer Drones Converge on California, Ready to Take Off| quote =Killer Drones Converge on California, Ready to Take Off||last=Axe|first=David| date =12.21.10| format = |publisher=wired.| location = |pages=| language = {{en}} |accessdate = 4. 8. 2014.}}</ref><ref name="Technology, Adaptability & Transfer">{{cite web|url = http://www.darpa.mil/our_work/AEO/ |title= Technology, Adaptability & Transfer| quote = Technology, Adaptability & Transfer |author = | date =| format = |publisher=darpa.| location = |pages=| language = {{en}} |accessdate = 4. 8. 2014.}}</ref> Истраживачке институције -{DARPA}- и [[Наса|НАСА]] раде на истраживању и развоју система беспилотних летелица са адаптивном (променљивом) конфигурацијом у току лета, захваљујући „паметним“ технологијама. Основни облик летелице аутоматски мења конфигурацију, сходно захтевима оптимизације [[Аеродинамика|аеродинамичких]] карактеристика, зависно од услова различитих фаза лета.<ref name="DARPA's Morphing Program">{{cite web|url=http://dnc.tamu.edu/projects/flowcontrol/Morphing/public_html/darpa.html |title= DARPA's Morphing Program| quote =DARPA's Morphing Program|author = | date =| format = |publisher=dnc.tamu.| location = |pages=| language = {{en}} |accessdate = 4. 8. 2014.}}</ref> Такође, у Европи се развија [[БПЛ неурон|БПЛ нЕУРОн]], намењена за борбу против других БПЛ.
 
У току [[НАТО]] агресије на [[Савезна Република Југославија|СРЈ]], коришћене су БПЛ типа [[CL-289|-{CL}--289]] и немачке типа [[EMT луна]] за извиђање. У [[Ирак]]у [[2003]]. године, са БПЛ, подржавана је инспекција [[Организација уједињених нација|Уједињених нација]] за наоружање.
Ред 285:
У циљу обуке и едукације становништва у Немачкој, постављена је експериментална организација која окупља хобисте за даљинско беспилотно летење.
 
Од априла 2010. године, [[Наса|НАСА]] ради на глобалном истраживање [[Zemljina atmosfera|атмосфере]] уз употребу БПЛ са дугим временским остајањем у ваздуху (ауторитетом). За ову намену БПЛ носе додатне пакете разних [[сензор]]а, који се користе за мерења већег броја величина и промена за потребе [[наука|научних]] истраживања. БПЛ су у августу и септембру 2010. године сакупиле многобројне информације о ураганима „Ерл“ и „Френк“.<ref name="US-Forscher setzen auf Spionagedrohnen">{{cite web|url = http://www.spiegel.de/wissenschaft/natur/atmosphaerenforschung-us-forscher-setzen-auf-spionagedrohnen-a-688911.html |title=US-Forscher setzen auf Spionagedrohnen| quote =US-Forscher setzen auf Spionagedrohnen|author = | date =14.04.2010.| format = |publisher=spiegel.| location = |pages=| language = {{en}} |accessdate = 4. 8. 2014.}}</ref><ref name="Nasa drone embarks on science flights">{{cite web|url = http://news.bbc.co.uk/2/hi/science/nature/8620742.stm |title= Nasa drone embarks on science flights| quote =Nasa drone embarks on science flights||last=Bowes|first=Peter| date =| format = |publisher=news.bbc.co.| location = |pages=| language = {{en}} |accessdate = 4. 8. 2014.}}</ref><ref name="GloPac; Science Overview">{{cite web|url = https://www.espo.nasa.gov/glopac/science.php |title= GloPac; Science Overview| quote =GloPac; Science Overview|author = | date =| format = |publisher=espo.nasa.| location = |pages=| language = {{en}} |accessdate = 4. 8. 2014.}}</ref>
 
Фотографијама, из ваздушног простора, које праве БПЛ, прикупљају се корисни подаци за истраживање, анализе и процене, као и добијање законитости, развоја и интензитета дејства ''парка ветра''.<ref name="Windparks ineffizient ">{{cite web|url = http://www.3sat.de/page/?source=/nano/technik/149865/index.html |title= Windparks ineffizient | quote =Windparks ineffizient |author = | date =| format = |publisher=3sat.| location = |pages=| language = {{de}} |accessdate = 4. 8. 2014.}}</ref><ref name="">{{cite web|url=http://www.isprs.org/proceedings/XXXVIII/part5/papers/214.pdf |title=UAVS FOR THE DOCUMEN TATION OF ARCHAEOLOG ICAL EXCAVATIONS | quote = |author = M. Sauerbiera, H. Eisenbeissb| date =| format = |publisher=isprs.| location = |pages=| language = {{en}} |accessdate = 10. 8. 2014.}}</ref>
Ред 307:
Рана употреба БПЛ, била је током [[Вијетнамски рат|рата у Вијетнаму]]. Оне су након лансирања снимале видео-записе на филмској траци у уређају на летелици. Често су лансиране и летеле су у правој линији, или у унапред подешеној кружној путањи и прикупљале су видео податке све док нису остале без горива, након чега су слетале. После слетања, филм се развијао за анализу. Због једноставне природе ових летелица, исте су често биле називане ''трутови''. Са новим системима радио управљања, постале су даљински управљиве, са далеко прошираном и софистицираном наменом, па и далеко корисније. Данашње БПЛ комбинују даљинско управљање и компјутеризовану аутоматизацију, као и потпуно аутономни лет. Савременије верзије могу имати уграђене [[Систем команди лета авиона|команде лета]] са даљинским управљањем и помоћне системе аутоматизације за обављање људских дужности [[пилот]]а ниског нивоа, као што су одржавање брзине, стабилизација на путањи и одређене функције навигације за задату трајекторију. Овако софистициране системе је погрешно даље називати ''трутом'', напротив оне су „паметне“ летелице, поготово што оне могу већи део своје трајакторије да излете без људске интервенције.
 
Произилази да старије беспилотне летелице нису биле уопште „аутономне“. У ствари, област „аутономије“ БПЛ је новији појам и у сталном је развоју, чија економија је у великој мери вођена са војним приоритетним потребама за престиж у ефикасности. У односу на производњу [[рачунарски хардвер|хардвера]]а БПЛ, тржиште за технологију „аутономије“, прилично је незрело и неразвијено. Због тога, „аутономија“ ће и даље наставити да буде уско грло развоја будућих БПЛ. Ова област је под технолошком и привредном тајном, а још више је заштићена у војном сегменту.{{Напомена|Прави пример и доказ је догађање око недавног преузимања и заробљавања шпијунске БПЛ [[RQ-170 Сентинел]], од стране [[Иран]]а.<ref name="Iran military landed US spy drone"/>}}<ref name="Iran military landed US spy drone">{{cite web|url = http://www.presstv.ir/detail/214683.html |title=Iran military landed US spy drone | quote = Iran military landed US spy drone |author = | date =| format = |publisher=presstv.| location = |pages=| language = {{en}} |accessdate = 4. 8. 2014.}}</ref>
 
Технологија за аутономију лета БПЛ обухвата следеће категорије:<ref name="Toward a Fully Autonomous UAV">{{cite web|url=http://ieeexplore.ieee.org/xpl/login.jsp?tp=&arnumber=6290694&url=http%3A%2F%2Fieeexplore.ieee.org%2Fxpls%2Fabs_all.jsp%3Farnumber%3D6290694 |title=Toward a Fully Autonomous UAV: Research Platform for Indoor and Outdoor Urban Search and Rescue | quote =Toward a Fully Autonomous UAV|author =Schmid, K. | date =| format = |publisher=ieeexplore.ieee.| location = |pages=| language = {{en}} |accessdate = 4. 8. 2014.}}</ref>
Ред 318:
* Здружена тактика: Формулисање оптималних тактичких секвенци и просторног распореда између активности учесника у циљу повећања укупног ефекта и резултата у оквиру целе мисије.
 
У општем смислу „аутономија“ се обично дефинише као способност да се доносе одлуке без људске интервенције. У том смислу, циљ „аутономије“ је да научи БПЛ да буде „паметна“ и да се понаша што сличније као кад са њом управља човек. Та особина може да се повеже са развојем области [[Вјештачка интелигенција|вештачке интелигенције]], [[експертски системи|експертских система]], [[неуронскенеуронска мрежемрежа|неуронских мрежа]], [[Машинско учење|машинског учења]], [[обрада природних језика|обраде природних језика]] и са визијом. Међутим, пут технолошког развоја у области „аутономије“, углавном је следио приступ одоздо нагоре, као што су хијерархијски системи управљања, и новији резултати су у великој мери на основу искуства у области теорије управљања (аутоматике), а мање рачунарске струке. На основу тога, највероватније да ће „аутономија“ наставити да се развија првенствено кроз теорију управљања и аутоматике.
 
У извесној мери, крајњи циљ је у развоју технологија „аутономије“ БПЛ да замени човека пилота. Остаје да се види да ли будући развој технологије „аутономије“, може бити ограничен са политичком климом око њене употребе у одређеним апликацијама БПЛ. Резултат тога, вештачка визија за пилотирање није способна да достигне ниво човека пилота. Може само да му се приближи. [[Наса|НАСА]] је користила ''синтетичке визије'' за пробне пилоте на програму -{ХиМАТ}- у раним осамдесетим годинима прошлог века (види слику доле), али са појавом „аутономије“ на вишем технолошком нивоу у БПЛ са софистицираним [[аутоматски пилот|аутопилотом]], у великој мери смањена је потреба за ''синтетичку визију''.
 
Технологије [[Интероперабилност|интероперабилности]] беспилотне летелице постале су од суштинског значаја као системи са којима је доказана њихова велика могућност у војним операцијама, имајући у виду сувише изазовне и опасне радње за војску. [[НАТО]] је покренуо питање потребе за заједништво кроз споразум стандардизације -{STANAG}- ({{јез-енг|Standardization Agreement}}) 4586. Презентирао је споразум, који је почео са процесом ратификације, у [[1992]]. години. Циљ је, да се омогући савезничким народима да лако деле информације добијене од беспилотних летелица кроз заједничке технологије „језика“ контролних станица. Стандард -{STANAG}- 4586 обухвата да БПЛ буду способне да „разумеју“ информације у стандардизованим форматима порука. Исто тако, сазнања добијених из других усклађених БПЛ, могу се пренети на летелицу као специфичне поруке из формата за беспрекорну интероперабилност.<ref name="AAI Offers Multi-UAS Integration with STANAG 4586 Compliant Ground Control 'OneSystem' GCS">{{cite web|url=http://defense-update.com/products/o/onesystem_4586.html |title=AAI Offers Multi-UAS Integration with STANAG 4586 Compliant Ground Control 'OneSystem' GCS | quote =AAI Offers Multi-UAS Integration with STANAG 4586 Compliant Ground Control 'OneSystem' GCS|author = | date =| format = |publisher=/defense-update.| location = |pages=| language = {{en}} |accessdate = 4. 8. 2014.}}</ref> То може да функционише са заједничком подршком тог протокола свих држава савезника. Амандмани су од тада придодати на оригинални текст споразума, на основу повратних информација и примедби од стручњака из области индустрије и панела познатих као тим старатеља за подршку. Друго издање стандарда -{STANAG}- 4586 је тренутно у разматрању. Постоје многи системи који су данас доступни, а који се развијају у складу са -{STANAG}- 4586, укључујући и производе од лидера у индустрији, као што су велике корпорације.<ref name="Hierarchical Control">{{cite web|url=https://docs.google.com/viewer?url=http://robotics.eecs.berkeley.edu/~sastry/pubs/PDFs+of+Pubs2000-2005/Publications+of+Postdocs/ShimDavid/ShimHierarchicalControl2000.pdf&embedded=true |title=ROBOTICS EECS BERKELEY EDU SASTRY PUBS PDFS OF PUBS2000 2005 PUBLICATIONS OF POSTDOCS SHIMDAVID SHIMHIERARCHICALCONTROL2000 PDF| quote = Hierarchical Control|last=David|first=Shim| date =14-17 August 2000| format = PDF|publisher=robotics.eecs.berkeley.| location = |pages=| language = {{en}} |accessdate = 4. 8. 2014.}}</ref>
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Беспилотна_летелица”