IP телефон — разлика између измена

[[ImageДатотека:1140E.jpg|200px|thumb|right|[[Avaya IP Phone 1140E|1140E]] VoIP Phone]]

'''Internet Voice технологија''', позната и као ({{јез-енг|"Voice over Internet Protocol (VoIP)"}}), или, у преводу, "глас преко [[Интернет]] протокола", показала је у последњих годину дана да би могла да постане озбиљан конкурент конвенционалној телефонији. '''ВоИП телефони''' користе различите протоколе попут [[Session Initiation Protocol (SIP)]] или [[Skinny Client Control Protocol (SCCP)]] којег користи [[Skajp|Скајп]].

ВоИП технологија омогућава обављање телефонских позива употребом тзв. броадбенд [[Интернет]] везе ([[Интернет]] велике брзине), уместо регуларне - аналогне - телефонске линије. Неки ВоИП сервиси омогућавају позивање само корисника истих сервиса, док други, напреднији, омогућавају и позивање свих локалних, међународних или [[мобилни|мобилних]]х телефонских бројева. Исто тако, док неки сервиси раде само преко рачунара или специјалних ВоИП телефона, постоје сервиси са којима могу да се користе и класични [[телефон|телефони]]и преко специјалног адаптера.

Принцип рада технологије је релативно једноставан: [[звук|аудио]] информација се разбија у ИП пакетиће и усмерава преко [[Интернет|Интернета]]а или приватне мреже, да би се на пријемном крају поново дешифровала у аудио сигнал. Употреба је изузетно једноставна, нарочито ако се користе услуге компаније [[Skajp|Скајп]], а позиви су шифровани "са- краја-на-крај", како би се сачувала приватност разговора.

Неопходно је да корисник поседује [[Интернет]] везу велике брзине, што се може остварити преко кабловског [[модем|модема]]а или брзинских сервиса као што су [[ДСЛ]] и [[ЛАН]]. Корисник може да прикључи на [[рачунар]] јефтини [[микрофон]] и обичне [[звучник|звучнике]]е или да употреби обичан [[телефон]] повезан на адаптер. У последње време појавио се велики број нових [[телефон|телефона]]а који су ВоИП технологију учинили заиста практичном. Тако се, поред класичних модела, већ могу наћи и бежични ВоИП [[телефон|телефони]]и.<ref>[http://www.tomsnetworking.com/2006/04/11/what_is_voip_faq/index.html Принцип рада ВоИП телефонa]</ref>

Још од раних почетака развоја [[Интернет|Интернета]]а (осамдесетих година прошлог века) уочено је да корисници овај нови вид умрежавања [[рачунар|рачунара]]а највише користе у сврхе комуникације. Тај тренд се и каснијом експанзијом развоја [[интернет|интернета]]а одржао до данашњих дана. Истраживања показују, да и данас као и пре десетак година преко 90% корисника интернета користи у сврхе комуникације, а преосталих 10% као претраживање (популарно названо сурфовање) или размену подака било у личне или пословне сврхе. У првим данима [[интернет|интернета]]а комуникација се одвијала путем [[Електронска пошта|електронске поште]], а одмах затим и путем [[ИРЦ]]-а ({{јез-енг|Internet Relay Chat servisa}}) тј. комуникације у реалном времену путем куцања порука које се размењују са тренутно активним корисницима. Почетком деведесетих година прошлог века тај вид комуникације, а највише заслугом појављивања напредних оперативних система типа [[мајкрософт виндоус|windows]] 95, се пренео и на комуникацију гласом и сликом (wеб камере) путем разних сервиса (најраспрострањенији је тада био [[мајкрософт|microsoft]] Нетмеетинг). Но, недовољно развијена инфраструктура, као и слаб проток података (мала брзина протока) су довели до тога да је овај вид комуникације био практично доступан само корисницима у развијеним земљама света.

[[1996]]. године су многи независни произвођачи електронских компоненти схватили да је и постојећи вид брзине протока података довољан уколико се постигне бољи ниво компресије звука људског гласа. Тако да су се тада многе компаније ([[Тексас Инструментс]], [[Cisco|Циско]], [[Моторола]], [[Интел]] и сл.) укључиле у развој ове технологије. Како се квалитет транспорта људског гласа путем Интернет Протокола (Voice Over Internet Protokol или ВоИП) побољшавао, многи провајдери услуга телекомуникација су брзо схватили предност нових технологија. Тако да су се већ тада телефонски позиви из нпр. [[Европа|Европе]] конвертовали у ВоИП и као [[интернет]] податак преносли до сервера који је најближи бираној дестинацији, а тада би се поново конвертовали у телефонски позив. На овај начин вршене су велике уштеде у комуникацији, а то је био и додатни подстицај за развој ове технологије.<ref>[http://www.ekonomist.co.yu/magazin/em263/med/med2.htm ВоИП Историјат]</ref>

== Предности у односу на класичну телефонију ==

* Физички хардвер

* [[DNS]] клијент

* [[STUN]] клијент

* [[DHCP]] клијент (није увек у употреби)

* Начин сигнализације ([[SessionSIP Initiation Protocol(protokol)|SIP]], [[H.323]], [[Skinny Call Control Protocol|Skinny]], [[Skajp|Скајп]], и други)

* [[RTP]] сигнализација

* Кодекси

** Аудио

*** [[G.711]]

*** [[ГСМ мрежа|ГСМ]]

*** [[iLBC]]

*** [[Speex]]

*** [[G.729]]

*** [[G.722]]

*** [[G.722.2]] (AMR-WB)

*** [[Аудио кодекс|други аудио кодекси]]

** Видео

*** [[H.263]]

*** [[H.263+]]

*** [[H.264]]

* Кориснички интерфејс