'''Нахид Куленовић''' ([[Брчко]], [[5. јул]] [[1929]]. — [[Минхен]], [[30. јун]] [[1969]]) је био син [[Џафер Куленовић|Џафера Куленовића]], [[усташеХрвати|усташкихрватски]] [[политичар]] и припадник [[Хрватски ослободилачки покрет|Хрватског ослободилачког покрета]]. Био је познат и као колумниста, уредник (''Хрватска слобода'', ''Хрватска стража'') и активиста.<ref name="GA">{{hr}} Gordan Akrap, [http://hrcak.srce.hr/index.php?show=clanak&id_clanak_jezik=129133 Mač i štit u rukama partije – represivni sustav u funkciji oblikovanja korpusa javnog znanja], ''National security and the future'', Vol.11 No.4, October 2010, pp. 220-221:{{quote|Ćurić je povremeno pomagao Nahidu Kulenoviću i dr. Branku Jeliću u njihovom javnom djelovanju i u tiskovinama koje su uređivali. Nahid Kulenović, sin Džafer Beg Kulenovića, bio je najutjecajniji Musliman među pripadnicima hrvatske političke emigracije. Svojim je djelovanjem pokušao utjecati na Muslimane i pridobiti ih za davanje podrške hrvatskoj političkoj emigraciji. Kulenović je uređivao emigrantske tiskovine „Hrvatska sloboda“ i „Hrvatska straža“.}}</ref> Био је ожењен Маријом Дежелић, ћерком познатог хрватског активисте, Берислава Ђуре Дежевића.<ref>{{hr}} Gordan Akrap, [http://hrcak.srce.hr/index.php?show=clanak&id_clanak_jezik=129133 Mač i štit u rukama partije – represivni sustav u funkciji oblikovanja korpusa javnog znanja], ''National security and the future'', Vol.11 No.4, October 2010, pp. 221</ref>
Куленовића је ликвидиралаубила [[СФРЈ|југословенска]] [[Служба државне безбедности]] (СДБ) у Минхену јула 1969. године.<ref>“Exiles Speak of Yugoslav Death List”, ''The Times of London'', 2 July 1969.</ref>
